Беч Нојман: Србија је постгеноцидно друштво

То је био геноцидни режим, који је преко терора владао и манипулисао људима ОПШИРНИЈЕ...

Иницијатива за укидање аутoномије Војводине

Српски народни покрет „Светозар Милетић“, са седиштем у Новом Саду, основан је 2001. године,,, ОПШИРНИЈЕ...

Уставни суд оспорио и назив „Влада Војводине“

Уставни Суд Србије данас је и званично на свом сајту објавио образложење своје недавно донете одлуке о неуставности појединих ... ОПШИРНИЈЕ...

Банатски паори: Улазак у ЕУ уништава пољопривреду

домаће пољопривредне субвенције су вишеструко ниже од субвенција фармерима у већим европским земљама које извозе.... ОПШИРНИЈЕ...

Пајтићево закаснело србовање...

Предуго нема слоге у СНС-у око тога ко ће бити њихов покрајински лидер. Време годишњих одмора полако.. ОПШИРНИЈЕ...

Newsletter

Ако желите да путем електронске поште (e-maila) будете обавештени о важни догађајима, вестима, трибинама и акцијама пријавите се newsletter сервис сајта www.nemasale.rs. Newsletter је потпуно бесплатан сервис. Уколико будете.. ОПШИРНИЈЕ...

Анализе

„Европска Војводина“, која би се по сличном рецепту, било попут Косова или Црне Горе, одвојила од Србије, могла би изнова да регулише свој енергетски и имовински статус. Домаћим евроутопистима није важно што ће Војводина остати без дотока гаса, нити што.. ОПШИРНИЈЕ...

http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/426350autonomija.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/304677majska.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/427395ustavnisud_640.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/564970demo.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/923257srpski_640.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/769405newsletter.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/379436stepenice_amandmani_500x220.jpg

Када је Војводине било, и када (ни)је имала аутономију?

Нешто у чему је сагласна већина делатника  на нашој политичкој сцени непоколебљива  је и предана окренутост светлој будућности и, начелно, мада не увек доследно, презирање прошлости и њеног поимања и тумачења, као и њених митских талога, јер се у њој налазе главни темељи неприхватљивих и превазиђених националних осећања.

      Не  увек доследно, јер се, наравно, ипак не могу баш занемарити и неке светле тачке из те прошлости,  поготову када се могу протумачити новим појмовником: нпр. наше везе са западом, увек поистовећеним са највишим и једино прихватљивим вредностима.  Нажалост и у томе се често уочава она бољка која је општа, погибељна и разорна:  недовољно знање.

      Када  је реч о Војводини и њеном  статусу, ових дана тако актуелној теми,  у прилици смо да готово у свакој расправи о том питању чујемо по неку изјаву, које би се постидео и просечни средњошколац. Откако се о Војводини говори и неки заступници њене државности покушавају да отворе тзв. „војвођанско питање“, чују се подаци о Војводини и њеној историји, њеном положају и аутономији, који не чине част образовању оних који их изричу. Разуме се да ти искази не морају, а вероватно и нису само  резултат незнања,  него и политичког става. Али, како нема тврдоглавије ствари него што су чињенице,  ипак се њиховом поштовању мора поклонити макар минимална пажња.

      Елем,  оно што се чује најчешће је следеће:  Војводина је имала аутономију још у Хабзбуршкој монархији, па је, дакако, логично да је и сада има. Нажалост,  ово једноставно није тачно.  Чули смо недавно и податак да Војводина постоји већ 300 година,  мада се ауторка ове тврдње одмах исправила и смањила то време на 200 година. Овакво нагађање и лицитирање, разуме се,  не заслужује коментар.

      За  време постојања Хабзбуршке монархије Војводина није никада имала никакву аутономију. Српска Војводовина:  Срем, Банат, Бачка и Барања са Границом и слободним крунским дистриктима, Потиским и Бечејским проглашена је на Мајској скупштини у Сремским Карловцима 1848. године. Тада се, узгред, први пут и помиње израз „Војводина“. У току прве фазе Српског народног покрета, марта и априла 1848. године се у захтевањима (петицијама) становништва тражило и васпостављање старих српских достојанстава деспота или војводе. Млади Светозар Милетић је тада био одлучно против оживљавања титуле деспота, приметивши да она у време када револуција у целој Европи афирмише нове, демократске политичке принципе, има неповољан призвук. Тако је Мајска скупштина поред патријарха прогласила и војводу, као старо звање војсковође у српском народу и Српску Војводовину.

      У току трајања Српског народног покрета 1848. и неколико месеци 1849. године постојала  је фактички изграђена српска организација власти, али она није никада призната и чим је Беч у лето 1849. савладао Мађаре и Српска Војводина је престала да постоји. После тога је у Монархији уведена потпуна централизација. У новембру 1849. године је основано Војводство Србија и Тамишки Банат, чији је војвода постао цар. Оно је било, како су још савременици оценили,  српско само по имену,  јер су границе начињене тако да је српско становништво у њему било у мањини. Област која је била најгушће настањена српским живљем, Војна граница, остала је изван ове територије. Војводство је било само административно-територијална област, без икакве аутономије. Време постојања ове области поклапа се готово потпуно са периодом највећег централизма и германизације у Хабзбуршкој монархији, названој по министру унутрашњих дела Баху „Баховим апсолутизмом“. После војних и политичких пораза педесетих година, Аустрија је била приморана да се погађа са угарском аристократијом, те је један од уступака Мађарима било и укидање Војводства Србије и Тамишког Баната у децембру 1860. године.

      Према томе, никакву аутономију Војводина у XIX веку није имала. Срби се јесу дуго и упорно борили за њу, готово од самог досељења већег броја Срба у току Велике сеобе и у току целог XIX века, политичким средствима, а у току револуције 1848-1849. и оружјем. Само што данашњи бојовници за аутономију заборављају да напомену да је то била борба за елементарна национална права у туђој држави, где је на делу било, нарочито у другој половини XIX века,  интензивно помађаривање,  те је та борба била и борба за голи опстанак Срба као народа. Неки други Словени у Угарској, захваљујући идентичности вере, били су великим делом помађарени.

      Какав положај данас Војводина треба  да има, питање је уверења (и интереса) појединаца и политичких група и  свако о томе и може и треба  да има своје мишљење, свидело  се то другима или не. Али када је реч о чињеницама из прошлости, оне заслужују макар толико да их знамо, када их већ користимо као аргумент у политичкој расправи и политичкој акцији. Идеја Војводине је у прошлости била, како је то лепо рекао у једном свом чланку Светозар Милетић „биће политично српског народа с ове стране“, па као таква, заслужује да је боље познајемо.  

 
 
Коментари (3)
3 четвртак, 11 фебруар 2010 11:31
VELJKO
Odgovor na šta:-Draaan

Zato ćućino da ti možeš raditi bolje za madjare,ko njihov kmet.
Malo su štete napravili po Slovačkoj i tamo traže neku autonomiju za madjare u ime zaštite nacjonalnih manjina ali im ovi nedaju ni čuti.Koliko je srba stradalo za svoju domovinu-otadjbinu da bi Srbska Vojvodina a ne Madjarska ili Horvatska bila u sastavu matice Srbije.U Rumunjskoj ih ima 1,5 miljuna ali ne smiju tražiti autonomiju u Aradu,Temišvaru ILI Tirgu Muresu jer su suviše zla nanjeli pravoslavcima i rumunjima tamo kao i slovacima oko Bratislave.Pitam ja tebe pametnjakoviću zašto tvoja Horvatska ne da autonomiju Dalmaciji i dalmatincima ili Istri i istrianima koji povjesno od pamtivjeka nisu bili ni po mentalitetu ni po jeziku ni po tradiciji ni po kulturi dio tvoje Horvatske.Pa zato jer bi to odma proglasili izdajom i počeli zatvarati ljude dalmatince ili istrane,a zna se da su tu živile prije dolaska tvojih horvata Ilirska plemena:Dalmatii i Histrii po kojem su Rimljani i dali te oblasti u Carstvu nazvati Dalmacijom i Istrom.E jebi ga sad,samo srbi mogu sami sebe usrati ovim i sličnim potezima.Jer nije stvar o autonomiji već o principu.Mogu se poštovati manjinska prava madjara i horvata i bez autonomije ko svugdi u svijetu.Zamisli da je USA dala autonomiju Texasu ili Californiji pa oni bi se čoviče moj otcjepili zar par godina od USA jer su najbogatije države uz to imaju i povjesne razloge.Daj se urazumi ti i takvi ko ti su i upropastili Kosovo.Jedino je Srbija imala AP Kosovo i AP Vojvodinu ko pokrajine u bivšoj nam Jugoslaviji.Zašto to nije imala primjerice Hrvatska AP Dalmaciju i AP Istru ali ne neki su se partiski rukovodioci u KP Srbije dosjetili da budu lokalni šerifi sa svim ovlastima u svoj prčvarnici pa eto izmislili Pokrajine i unesrećili Srbiju do ko zna kad.Na 3.zasjedanju ZAVNOHA u Plaškom mislim da je to bilo 1943 ili 1944 Moša Pijade je rekao da su srbi u Hrvatskoj za sve strahote koje su preživili-klanja i ubijanja od ustaša-NDH kao i zasluge u prvim redovima antifašističkim i borbi protiv okupatora i domačih izdajnika citiram "Srbi su u HR zaslužili svoju autonomiju tamo gdije su večina" ali ne gospoda partiski rukovodioci i komesari bataljuna su se suzdržali od toga. Oni hoće Bratsvo i jedinstvo hrvatskog i srpskog naroda u HR eto vam sad vaše bratsvo i jedinstvo sad nema ni kamen na kamenu od srba u Dalmaciji,Lici,Kordunu i Baniji.Jer hrvati nisu ni htijeli čuti za tu autonomiju,iako je i dosta hrvata partizana podržavalo Autonomiju Dalmacije u sklopu HR.Eto toliko od autonomiji,pa vi sad vidite.
2 уторак, 09 фебруар 2010 02:18
Branislav
Љубомирка Kркљуш ne zasluzuje da iko komentarise njegovo pismo. Sramota je sto ovakvim poturicama dozvoljavaju da pisu u javnosti. Sta ti Ljubomire znaci ovo ELEM, JER TI TO OD TATE IZ INSTANBULA OSTALO ?
1 недеља, 31 јануар 2010 03:25
Драган
"Према томе, никакву аутономију Војводина у XIX веку није имала."
"те је један од уступака Мађарима било и укидање Војводства Србије и Тамишког Баната у децембру 1860. године."
ако није имала баш никакву аутономију, што би мађари тражили као уступак да се она укине??

Пошаљите коментар

Ваше име:
Наслов:
Коментар:

 


Анкета

Да ли ће усвајање статута побољшати економски положај грађана Војводине
 

Документи