Изражавамо најдубљу забринутост што је процес децентрализације Србије, иначе преко потребан и пожељан, кренуо погрешним и опасним путем. Свако ко иоле прати политичка збивања у Србији не може а да не види у којој мери се децентрализација и регионализација Србије у овом тренутку одвијају стихијно и без јасне и целовите концепције, а под притиском дневнополитичких интереса и страначких калкулација.

Статутом Војводине, а нарочито Законом о преносу овлашћења на АПВ, влада Србије се одриче више од 160 важних државних надлежности, а да, утисак је, у политичком и државном врху Србије уопште нису јасно сагледане ни последице таквог одрицања, нити евентуалне опасности по државно јединство и уставни поредак земље.

Не спорећи чињеницу да је у односу на првобитну верзију из овог Предлога Статута избачено неколико скандалозних и противуставних ствари, одговорно тврдимо да је читав овај пројекат, били тога свесни или не његови предлагачи, усмерен на дестабилизацију и промену уставног карактера државе, тј. њену (кон)федерализацију, и да је дугорочно штетан за све грађане ове земље. Чак и онима који нису правни и политички експерти, морало би бити јасно шта значи и куда води упорно инсистирање на одредбама о Војвођанској академији наука, референдуму, територији, границама... Као и на изразима попут "грађани и грађанке Војводине", "влада", "премијер" и "главни град"!?       

Данашња Србија је исувише мала земља за „регион“ каква је Војводина. Србија (без Косова) има 7,5 милиона становника. То значи да њени региони треба да имају највише 800.000 становника. Утемељењем државоликог ентитета од 2,0 милиона становника северно од Саве и Дунава, унутар Србије се ствара један пара-државни организам и – слично уставу из 1974. – у саме темеље државе поставља нека врста темпиране институционалне бомбе са одложеним дејством. Ова гломазна етатизована структура, у сваком случају, није и не може бити она толико потребна демократска децентрализација, а још мање функционална регионализација земље, за коју се издаје.

Имајући у виду искуство са сличним творевинама из наше ближе прошлости, као и сепаратистичке тенденције које већ увелико постоје код једног дела политичке класе у Војводини, са правом се можемо плашити да ће се, поготово у случају (не)повољних међународних околности, ово новостворено бирократско чудовиште сутра веома лако изметнути у некакву псеудонацију и псеудодржаву. И у политички организам који ће, слично процесу који смо претходних деценија већ видели на делу у Црној Гори, уместо српског (односно црногорског) имати „војвођански“ предзнак.

Стога апелујемо на вас, као тренутно најодговорније политичке личности за судбину земље, да ускратите подршку оваквој погубној концепцији „децентрализације“ Србије. Покрајина Војводина у овом тренутку треба да добије само оне надлежности које су јасно дефинисане у чл. 183 Устава и ни једну надлежност преко тога. Сва остала овлашћења која се овим Статутом и Законом непромишљено преносе на бирократију у Новом Саду треба задржати и у погодном тренутку, а у оквиру поменуте промишљене децентрализације и регионализације, пренети на мање и функционалније регионе – попут Срема, Баната или Бачке – које треба што пре формирати.

Само тако Србија може сачувати толико неопходно државно јединство. Само тако се Србија може сачувати од политичке нестабилности, нових расцепа и нових конфликата. За то сте – именом и презименом – најодговорнији ви, који у овом тренутку управљате Србијом. Од те одговорности пред историјом, пред прецима и потомцима, ништа вас неће моћи амнестирати. Тим пре што не можете рећи да нисте знали и да нисте на време упозорени.

 

http://www.nspm.rs/