"По завршетку првог светског рата, потпуно демократски, вољом народа, области које су чиниле тадашњу «Војводину» , донели су истроријску одлуку о присаједињењу својој матици Краљевини Србији. Народни представници Срема ову одлуку су донели 24. 11. 1918 године у Руми, а Велика Народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање 25.11.1918. године у Новом Саду."
Управо у овоме и јесте цео проблем присаједињења. Наиме, те 1918. године број Немаца и број Мађара на овом подручју био је готово једнак броју Срба (који су по броју били једини релевантан чинилац међу овдашњим словенским становништвом, док су малобројни Буљевци, Словаци и Русини и други имали више симболички значај за прикључење једне области држави која је претендовала на свесловенски карактер). Заједно, Немци и Мађари чинили су двотрећинску већину, што је као податак значајно зато што готово сигурно већина њих не би гласала за прикључење Србији.
Према савременим демократским нормама, тешко да би могла проћи једна политичка одлука у чијем доношењу две трећине становништва није добило могућност не да донесе одлуку (дакле, овде се не ради о бојкоту, него о томе да на Великој народној скупштини нико није ни рачунао на присуство немачких и мађарски представника), него чак ни да да саветодавно мишљење. И помислите само какав би био резултат када би неко отворио питање ревизије (рецимо, управо пред трубуналом у Хагу, оним истим од којег је Ребублика Србија затражила саветодавно мишљење о легалности самопроглашене независности Косова) једне политичке одлуке коју је донела тек једна трећина становништва једне области? И да ли би у том случају, одлука тог трибунала отклонила знак питања са демократичности, легалности и легитимности једне такве одлуке?
Ово не говорим из зле намере, него само зато да укажем на то да би приликом одвајања Војводине ово врло лако могло бити употребљено као аргумент против Србије. До крајњих граница поједностављено, то би гласило овако: "Како очекујете да се поштује чињеница да сте већина у Војводини, када ви 1918. нисте чак ни били заинтересовани за то каква је воља двеју многобројних етничких групација, које су у држави од које сте се одвајали имале конститутиван статус и у делу који сте одвајали заједно чиниле већину?"
И што је најгоре од свега, тешко да би се могао наћи правно ваљани контрааргумент против овакве тезе!