Беч Нојман: Србија је постгеноцидно друштво

То је био геноцидни режим, који је преко терора владао и манипулисао људима ОПШИРНИЈЕ...

Иницијатива за укидање аутoномије Војводине

Српски народни покрет „Светозар Милетић“, са седиштем у Новом Саду, основан је 2001. године,,, ОПШИРНИЈЕ...

Уставни суд оспорио и назив „Влада Војводине“

Уставни Суд Србије данас је и званично на свом сајту објавио образложење своје недавно донете одлуке о неуставности појединих ... ОПШИРНИЈЕ...

Банатски паори: Улазак у ЕУ уништава пољопривреду

домаће пољопривредне субвенције су вишеструко ниже од субвенција фармерима у већим европским земљама које извозе.... ОПШИРНИЈЕ...

Пајтићево закаснело србовање...

Предуго нема слоге у СНС-у око тога ко ће бити њихов покрајински лидер. Време годишњих одмора полако.. ОПШИРНИЈЕ...

Newsletter

Ако желите да путем електронске поште (e-maila) будете обавештени о важни догађајима, вестима, трибинама и акцијама пријавите се newsletter сервис сајта www.nemasale.rs. Newsletter је потпуно бесплатан сервис. Уколико будете.. ОПШИРНИЈЕ...

Анализе

„Европска Војводина“, која би се по сличном рецепту, било попут Косова или Црне Горе, одвојила од Србије, могла би изнова да регулише свој енергетски и имовински статус. Домаћим евроутопистима није важно што ће Војводина остати без дотока гаса, нити што.. ОПШИРНИЈЕ...

http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/426350autonomija.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/304677majska.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/427395ustavnisud_640.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/564970demo.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/923257srpski_640.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/769405newsletter.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/379436stepenice_amandmani_500x220.jpg

Аутономија и други интереси

Статус Војводине биће дефинисан када се о томе постигне политички договор, али не само између странака него и између њихових централа и покрајинских одбора


Прекршени су и уставни, и обећани рокови, али корак ка усвајању Статута Војводине ипак је учињен: владина радна група припремила је Нацрт закона о утврђивању надлежности АП Војводине, неопходни пратећи акт Статута Војводине. Покрајинска власт је тај текст прочитала и одговорила списком примедби, за које тврди да нису суштинске. Петнаестак примедби требало би да поново размотри и усагласи иста она трочлана комисија која је писала Нацрт закона (министарка правде Снежана Маловић, министарка за НИП Верица Калановић и министар просвете Жарко Обрадовић). Усаглашени документ, потом, требало би да усвоји Влада, након чега би и Статут и Нацрт закона доспели пред посланике у Скупштини Србије на усвајање.

Све то, ипак, не значи да ће процес промене положаја Војводине бити одмах и настављен. И то не само што са надлежних адреса стижу различите процене – док Душан Елезовић, шеф војвођанских демократа, процењује да ће и Статут Војводине и Нацрт закона о утврђивању надлежности АП Војводине бити усвојени на Скупштини Србије до краја априла, председница парламента Славица Ђукић Дејановић верује да то није реално, али да "је добро да то буде у овом заседању, пре лета". Могућност да формално-правно дефинисање уставног положаја Војводине буде и даље одлагано, предвиђена је, наиме, и самим Нацртом закона о утврђивању надлежности АП Војводине: "Овај закон ступа на снагу наредног дана од објављивања у ‘Службеном гласнику Републике Србије’, а примењује се од 1. маја 2009. године (алтернативе: 1. јула 2009/1. септембра 2009/1. јануара 2010. године)", стоји у последњем члану тог документа?!

РОКОВИ И ПРОЦЕДУРА: Прича о Статуту Војводине и без (очекиваних) будућих одуговлачења траје дуго, па је зато корисно подсетити како је до сада текла. После силних и потпуно контрадикторних критика припремљеног документа (у зависности од политичке оријентације критичара, исти текст био је истовремено и "сепаратистички" и није обезбеђивао довољно аутономије Покрајини) Статут Војводине усвојен је двотрећинском већином у покрајинском парламенту 14. октобра прошле године, тачно на крају рока предвиђеног Уставним законом, пратећим документом Устава из 2006. године (Према Уставном закону, 90 дана од конституисања, Скупштина Војводине је дужна да текст достави Скупштини Србије, јер процедура предвиђа и сагласност републичке скупштине, након чега покрајински парламент проглашава Статут и он ступа на снагу).

Скупштина Србије требало је да потврди Статут Војводине до 31. децембра 2008, али се то није десило, а званично објашњење каже да разлог за то лежи у опструкцији којој је парламент био изложен крајем прошле године.

С обзиром на то да исте странке чине покрајинску и републичку власт, логично је деловала претпоставка да ће и у Скупштини Србије лако бити обезбеђена већина за усвајање Статута Војводине. Ипак, сумња да логика није увек препоручљив метод за доношење закључака у Србији показала се оправданом када је Синод Српске православне цркве (СПЦ) четири месеца након усвајања Статута Војводине у покрајинском парламенту подигао узбуну због наводног "нарушавања суверенитета и интегритета Србије". Узнемирени Синод је на адресе шефа државе, председника Владе и председнице Скупштине упутио писмо којим се захтева да Статут Војводине не буде усвојен. Писмо, које је потписао митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић у јавности је подигло силну прашину, кроз коју се ипак видело да владајућа коалиција није баш хомогена по питању верификације одлуке већ донете у покрајинском парламенту. Још горе од тога – упркос сталним демантијима, појавило се много разлога за веровање да постоје битне разлике у ставовима покрајинских одбора странака чланица владајуће коалиције и њихових београдских централа. За јавност је, наравно, све време најзанимљивије било препричавање детаља везаних за неусаглашеност ставова у стожерној странци владајуће коалиције – Демократској странци (ДС) председника Србије Бориса Тадића (иако је било и разлика у наступима социјалиста Петра Шкундрића и Душана Бајатовића).

ЛИНИЈЕ ПОДЕЛЕ: Прича о наводном сукобу између централе ДС-а (Борис Тадић) и покрајинског одбора (Бојан Пајтић) добро се "примила" у јавности јер није нова – наводно поремећени односи између првог човека демократа и кључног демократе у Војводини били су важна медијска тема још прошле године, у време формирања владе Србије и Тадићевог одлучивања кога ће од помињаних кандидата предложити за новог премијера Србије. Медијске спекулације о неслагању у ДС-у додатно су својим изјавама поткрепили коалициони партнери те странке ("Не знам ко из врха ДС-а даје сугестије војвођанском крилу шта да мисли, али сам сигуран да се покрајинске демократе нису саме предомислиле четири месеца после усвајања статута", оценио је, рецимо, заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине Бојан Костреш).

Према неким изворима, чак, неслагања, или бар "разлике у погледима" не деле демократе само по територијалној линији Војводина/Београд (односно Пајтић/Тадић), већ и у самом врху покрајинског одбора демократа нема потпуне сагласности по питању будуће дефиниције аутономије покрајине. Кључни људи који имају различите ставове, према тим изворима су већ поменути Елезовић (за кога се обично тврди да је "Тадићев човек" у покрајинском одбору ДС-а) и Драгослав Петровић, покрајински секретар за науку и шеф посланичке групе За европску Војводину у покрајинској скупштини. Аргумент за те тврдње анонимних извора требало би да буду бројне Петровићеве изјаве да му није јасно због чега се одуговлачи са окончањем рада на Нацрту закона о надлежностима и да није упознат са изменама његовог садржаја. Елезовић, с друге стране, није имао таквих наступа.

Колико год да се функционери ДС-а труде да демантују такве спекулације, прича о неслагању у ДС-у по питању Војводине стално добија нове наставке. Ништа чудно – Војводина је, чисто страначки посматрано, изузетно важна за демократе, који кључну бирачку базу, поред Београда, имају баш у северној покрајини. Још од 1991. године, у време док је већина тадашњих опозиционих странака тек радила на стварању инфраструктуре, демократе су имале покрајински одбор, а од четири потпредседника странке један је обавезно морао бити из Војводине.

РАСТЕГЉИИВОСТ: Кључна незгода је у томе што се још од тог времена ДС залаже за пуну аутономију Војводине. Како год да се растегљиво дефинише појам аутономије, међутим, у актуелном тренутку постаје тешко помирити тај захтев са потребом да се одржи широка бирачка база у целој Србији – нарочито након кампање коју је покренуо СПЦ.

Да прича буде компликованија, неки извори из ДС-а тврде да потрага за дефиницијом аутономије која одговара жељама различитих интересних група, није једини проблем који отежава процес усвајања Статута Војводине. Према тим изворима, део ДС-а сматра да председник војвођанске владе у последње време не стоји баш најбоље у сопственој странци, чији део сматра да Пајтић "има превише власти". Пајтић, са своје стране, прати званични страначки тренд демантовања сваке оцене о неслагању у ДС-у. У интервјуу дневнику "Блиц" од понедељка, тако, каже да је то "исфорсирана тема и то не од стране странке, већ од оних којима смета велика подршка бирача ДС-у". Случајно, или намерно, међутим, "омакла" му се и реченица која би се могла сасвим другачије тумачити. Упитан када се може очекивати усвајање закона о надлежностима и усаглашавање Статута (већ усвојени Статут, према најавама, требало би у покрајинској скупштини да доживи "језичко-техничка усаглашавања") Пајтић је вишезначно одговорио: "не бих да лицитирам датумима и раније смо се позивали на изјаве председника Републике, па баш и нисмо погодили термин"?!

Занимљива је, у контексту приче о неслагањима у ДС-у, информација која се појавила у медијима, о начину на који је трочлана радна група Владе Србије припремала Нацрт закона о утврђивању надлежности АП Војводине, чија је радна верзија неколико месеци раније припремљена у сарадњи са покрајинским властима. Према тој информацији, радна група је о тексту Нацрта закона консултовала надлежне министре, а највише интервенција на радну верзију закона достављену из Новог Сада имали су управо министри из ДС-а.

Упркос свему, званична верзија (Пајтић) каже да је Влада "изразила спремност да изврши корекције" Нацрта закона на основу примедби које су стигле из Новог Сада. Најважнија корекција, према Пајтићевим речима, тиче се оснивања статистичког завода Покрајине. Тај завод је, објаснио је покрајински премијер, Војводини неопходан, како би могла да спроводи развојне мере, односно како би се знало "у ком тренутку, у коју област је неопходно уложити да би се санирале последице кризе".

Оснивање статистичког завода није једини војвођански захтев о коме би тек требало да се расправља. Међу петнаестак амандмана на Нацрт закона који су у Београд стигли из Новог Сада, према изјавама војвођанских званичника, има неколико примедби искључиво техничке природе, али има и оних суштинских. Драгослав Петровић је тако, у изјавама медијима, објаснио да покрајинска власт сматра да "треба јасно дефинисати члан 88 Нацрта закона који се односи на предузимање свих мера укључујући и обезбеђивање финансијских средстава за преузимање нових надлежности Војводине и то тако да се јасно разграничи шта су обавезе Републике, а шта Покрајине". У документу који је упућен Влади Србије, на укупно четири стране, према наводима медија и изјавама представника војвођанске власти, налазе се примедбе из области просвете, културе, заштите животне средине, пољопривреде, водопривреде и шумарства, привреде, јавног информисања и енергетике.

И док из ДС-а стижу оптимистичке најаве да ће процес дефинисања аутономије Војводине бити успешно настављен, два мања коалициона партнера те странке у покрајинској власти далеко су критичнија према Нацрту закона припремљеном у Београду – али и према одговору покрајинске владе на београдску понуду. Тако је Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка оценила да измене које је тражило покрајинско извршно веће нису довољне, "јер су техничке, а не суштинске". "Закон пре свега мора да дефинише која су то питања од покрајинског значаја, јер се само та питања могу сматрати изворним надлежностима Покрајине. У противном, све надлежности су поверене, а то онда значи да их оним законом можемо добити, а да нам их други закон одузме", објаснила је став своје странке портпарол ЛСВ-а Александра Јерков.

ИМОВИНА: За лигаше није прихватљиво ни то што нема гаранција да ће за поверене надлежности бити обезбеђен новац из републичког буџета, као и то што закон не дефинише имовину Покрајине, јер "без имовине и прихода нема стварне аутономије". Према најави коју је медијима пренела Александра Јерков, ипак, ЛСВ би могао у Скупштини Србије да подржи предложени закон уколико у њега буде додата одредба којом се дефинишу питања од покрајинског значаја.

Далеко помирљивији су у Савезу војвођанских Мађара (СВМ), чији је посланик Балинт Пастор најавио подршку Нацрту закона, уколико влада Србије прихвати сугестије из Новог Сада. Ни Пастору се не допада чињеница да је документом предвиђен значајан број одредби у којима се каже да ће се нешто накнадно регулисати другим законом. Он се, ипак, нада да би најболнија област – имовина – могла бити регулисана, јер је закон о јавној својини већ одавно на јавној расправи, па би, према његовој процени, могло да се деси чак и да би он могао да буде усвојен истовремено са покрајинским статутом и законом о надлежностима.

Чак и ако се све заврши баш тако како очекује Пастор, "драма" која прати усвајање Статута Војводине неће бити готова: реч је о идеалној теми за национално оријентисане странке, које свакако неће пропустити прилику да свој "патриотизам" доказују најавама планираног отцепљења северне покрајине. Бивши радикал, који је у међувремену постао напредан, Александар Вучић, тако је већ најавио да ће Српска напредна странка (СНС) од априла организовати протестне скупове широм Војводине, како би исказала незадовољство економском кризом, али и предложеним статутом Војводине којим се "додатно угрожава територијални интегритет Србије". СНС ће у предстојећем периоду тражити претходну оцену уставности Предлога статута Војводине пред Уставним судом Србије, а уколико владајућа већина у републичком парламенту, ипак, "не дај боже усвоји овакав статут", напредњаци ће тада затражити оцену уставности тако усвојеног акта, објаснио је Вучић. У тако замишљеној "одбрани територијалног интегритета земље" напредњаци ће се вероватно надметати са другим десничарским странкама, које о Предлогу статута Војводине такође мисле све најгоре (Демократска странка Србије, Шешељеви радикали). С обзиром на замерке које су пратиле предложени статут од његовог првог објављивања, за очекивати је и након његовог усвајања (кад год се тај чин деси) и неке реакције сасвим супротне природе – од стране партија незадовољних достигнутим степеном аутономије.

 

Пошаљите коментар

Ваше име:
Наслов:
Коментар:

 


Анкета

Да ли ће усвајање статута побољшати економски положај грађана Војводине
 

Документи