
Шта је то Војводина? Она је у деветнаестом веку била српски национални пројекат аутономије да би се опстало биолошки и духовно у полуфеудалној и ауторитарној дунавској империји. После одлуке о присаједињему Војводине Србији од пре 91. годину после Првог светског рата, Срби више нису тражили аутономију јер се њихов вековни сан слободе и уједињења остварио. Но, убрзо су хрватски, нарочито правошко-усташки политички кругови инсистирали на Војводини како би је одвојили од Београда. Тај концепт под утицајем аустро-марксиста је прихваћен и у Коминтерни, али и у неким западним круговима. После је Тито уставом из седамдесетчетврте озваничио ту накарадну и антисрпску травестију Војводине. Сада, под притиском Запада, демократе остварују Титов тестамент без довољно свести шта то заправо значи за Србију.
Ово о чему говоримо се код нас некако из пристојности избегава – о утицају страног фактора на растакање српске државе и на разбијање српског етничког простора. Није лепо спочитавати моћном Вашингтону и подсећати њихове сателите из ЕУ на оно шта су нам радили и шта нам раде. Није згодно, могао би неко да се и наљути, па зато новинари и аналитичари као и они који се озбиљније баве овом темом не воле да буду „дрски“. Једноставно речено, кућно васпитање не допушта да се говори о онима који кроје нашу судбину.
Лакше је причу о Статуту Војводине свести на анегдотски ниво у коме се као Чанак, Пајтић, Дачић и Цветковић надмудрују и натежу око формулација и неких одредби овог, више него штеточинског статута. Неуверљиво делује и сторија како је „Пајтић Бачки“ победио или надмудрио „Бориса Нејаког“ и тако дошао до своје „држави у држави“. Наравно, то никако не значи да није било натезања на линији Пајтић – Тадић дугог годину дана, као и то да ту није било и неких мелодраматичних момената у стилу „рушиш нам државу“ и „шта ми можете“, али се сигурно кључна одлука није доносила у том односу.
Статут који федерализује и дели земљу јесте како пораз Србије, тако и Бориса Тадића који губи контролу над добрим делом земље, или оног што је остало од ње. Додуше, није то толико Тадићев пораз од Пајтића „премијера владе Војводине“, ако то председнику представља утеху, већ од неких озбиљнијих играча. Додуше, на реалнополитичкој и тактичкој равни, то јесте Пајтићева победа над председником и над Београдом, али стратешки гледано, то је победа моћних сила над Србијом која је принуђена да се кроз регионализацију дели и растаче.
Но, председник или игнорише, или прикрива реалност тог пораза, настојећи да одржи медијски привид своје централне улоге у политичком животу земље. Јер, поштено гледајући, од све моћи остао му је мање више само добар глас или што би рекли имиџ у јавности, па га зато и љубоморно чува. Надамо се да је председник ипак свестан да је Статут Војводине не само антиуставан, већ што је горе и антидржаван, истовремено и његов политички Рубикон. После њега ништа неће бити као што је било, иако ће његови медијски жреци и медији уопште дати све од себе да нас убеде да се ништа значајно и ништа лоше није догодило.
Поред свег медијског испирања мозга, људи су тога, нарочито у Војводини, прилично свесни. Међу многе се увукла зебња, поново се Срби осећају као мањина, а имају осећај и да се мимо њихове воље одвајају од Србије. Неки гласачи владајуће коалиције се осећају преварени, а гласачи неких других странака остављени на цедилу. Мој пријатељ, иначе правник, питао ме је: Шта ће бити „после Статута“ и да ли ће се Војводина одвојити? Нисам знао како једноставно да му договорим – ово јесте корак у правцу одвајања, али да ли ће доћи до тога или до некакве асиметричне федерације – није лако предвидети. Покушао сам да његову зебњу због које размишља да се пресели „из Војводине у Србију“ (и у језичкој сфери је то постала реалност) ублажим флоскулама владајуће већине да то није ништа страшно и противуставно, но, он је правник, па није прогутао медијске приче за малу децу. Заиста, много је оних који осећају да им се држава распада и да су немоћни да ишта ураде по овом питању. Утисак је да је Београд продао Војводину или барем предао без озбиљне борбе, а подсетимо политичаре владајуће колаиције да су за њено ослобођење пре девет деценија, многи наши преци дали животе.
Но, да се вратимо још у даљу прошлост. Кад су Римљани пре два миленијума освајали земље Блиског Истока, па су наишли на један непокорни и бунџијски народ јеврејски, они су, да би сломили његов отпор, осим војно уништили и његов Храм, а земљу назвали именом њихових вековних непријатеља Филистејаца – Палестином. Стога, „Мирдита Срби“ није толико провокације једног Словенца, већ прилично искрена и директна порука Србима шта их чека и шта морају да одраде да би добили статус „вечитог кандидата за улазак у ЕУ“. То значи за почетак прихватање независног Косова и федералне Војводине, па после тога долазе на ред Рашка, „прешевска Долина“ или „Нишки регион“... Ово је пре једну деценију изгледало као теорија завере, пре пар година као претеривање, а сада би мало ко дао убедљиве аргументе против. Србија је на коленима и њена политичка елита, пре свега, владајућа коалицији то игнорише и покушава да нас убеди да је све у реду, као када човеку који се буди из наркозе не говоре одмах да су му ампутирали ногу.
Председник Тадић је без обзира на притиске који су долазили са стране или од стране „мангупа из домаћих редова“ одговоран за изгласавање Статута и на тај начин за опасно и дугорично угрожавање целовитости и стабилности државе. Прихватањем федерализације Србије се покреће спирала слабљења и растакања земље. Ово је његов Рубикон који је очигледно одлучио да пређе и после кога више нема назад. После Статута Војводине, али и после његове примене у коју ће бити уложено много ресурса биће јасно да је он Борис без Земље, а ми, заједно са њим, становници државе која одумире. Ништа неће бити исто. Мирдита Председниче, Министри и Посланици – мислите о томе.
100% je tacno i vazno to sto on kaze:
" Ne pisite samo, nemojte nas plasiti, recite i sta da radimo"!!!
Isto to je i moje misljenje.LAKO je pisati, papir je strpljiv g-dine Radun i sve Vase kolege.
Dajte se organizujte, pozovite mlade ljude Srbe Vojvodine koji nece da dozvole da im se drzava sve vise cepa, jer to zapadni zlocincima jeste u interesu,kao sto je to bilo i Jozeku!
Podignite ljude na noge, budite AKTIVNI to je ono sto sada Srbiji treba.
Ova "vlada", ovi "politicari" koji sluze svoje "bezalternativne" prijatelje, njih treba skinuti sa fotelja,a na prvom mestu CANKA,Pajtica,Kostresa & Kompaniju!
To je ono sto treba ciniti, a papir ce da saceka, veruj te mi!
Eeeeeeeeeeee neće da može!
Vas kao mlad čovek zamoliti da nas u buduće ne plašite i ne iznosite ovako važne činjenice a da nam na kraju teksta ne napišete šta nam je činiti. Svaka akcija i promena su bolje od letargije i ne reagovanja. Ako promene treba da budu revolucionarne pa dajte molim Vas ne plašite se to i da nam kažete. Jer još je i Arčibald Rajs govorio o ozbiljnom kukavičluku intelektualnog sveta Srbije, a čitajući njegovu knjigu "Čujte Srbi!!", možemo se uveriti da se jako malo stvari promenilo od slavnih dana uoči, tokom i posle Prvog Svetskog rata. Tada se običan svet nije libio da izgubi život za državu, ponos, dostojanstvo, jedninstvo. Molio bih za malo više smernica i dela a manje samo dizanja prašine a vatre nigde. Spore reakcije nemaju neku vrednost posebno ne u današnjoj Srbiji. Ima nas jako puno spremnih na sve ali nema autoriteta. I to me potseti na jednu rečenicu o Srpskom narodu: SRBI SU NAROD ZAGLEDAN U VRLINU ALI BEZ PRAVOG AUTORITETA DA IH VODI! S tim u vezi stanite iza svojih reči i budite spremni na sve da bi se barem nesto malo desilo
I usrecila se Vojvodina ostvarenjem "svog vekovnog sna ".
Posebno u poslednjih 20 godina u kojima je videla kako to izgleda
biti talac i krava muzara.
Ukinuta joj je autonomija protivustavnim pucem ,
oduzeta imovina , pustosi se i siromasi , ignorise ...
Elem, u Vojvodini su Srbi vecina i licno smatram da podizanje tenzija na relaciji Vojvodina - centralna Srbija nanosi stetu srpskim interesima, iako zelite da ih branite. Ne podrzavam rasparcavanje moje zemlje i verujem da vise necemo izgubiti ni pedalj nase zemmlje.Na zalost Kosovo je prilicno izgubljeno, ali ne zbog Tadica, pa ni Milosevica vec zbog mnogo starijih ''drzavnika''. I vezano za NATO, smatram da je za Srbiju najbolje da bude integrisana u region na bezbednosnom polju, pa makar on bio ''nesavrsen'' kao sto je NATO. U Afganistan se salju profesionalni vojnici za debele novce, a ne mladi regruti, a propo emisije kod Olivere Kovacevic i vasih istupa. Toliko, gospodine Radun. Cim iscitam tekst, dobicete ''pravi'' komentar. Srdacan pozdrav
Branko