Беч Нојман: Србија је постгеноцидно друштво

То је био геноцидни режим, који је преко терора владао и манипулисао људима ОПШИРНИЈЕ...

Иницијатива за укидање аутoномије Војводине

Српски народни покрет „Светозар Милетић“, са седиштем у Новом Саду, основан је 2001. године,,, ОПШИРНИЈЕ...

Уставни суд оспорио и назив „Влада Војводине“

Уставни Суд Србије данас је и званично на свом сајту објавио образложење своје недавно донете одлуке о неуставности појединих ... ОПШИРНИЈЕ...

Банатски паори: Улазак у ЕУ уништава пољопривреду

домаће пољопривредне субвенције су вишеструко ниже од субвенција фармерима у већим европским земљама које извозе.... ОПШИРНИЈЕ...

Пајтићево закаснело србовање...

Предуго нема слоге у СНС-у око тога ко ће бити њихов покрајински лидер. Време годишњих одмора полако.. ОПШИРНИЈЕ...

Newsletter

Ако желите да путем електронске поште (e-maila) будете обавештени о важни догађајима, вестима, трибинама и акцијама пријавите се newsletter сервис сајта www.nemasale.rs. Newsletter је потпуно бесплатан сервис. Уколико будете.. ОПШИРНИЈЕ...

Анализе

„Европска Војводина“, која би се по сличном рецепту, било попут Косова или Црне Горе, одвојила од Србије, могла би изнова да регулише свој енергетски и имовински статус. Домаћим евроутопистима није важно што ће Војводина остати без дотока гаса, нити што.. ОПШИРНИЈЕ...

http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/426350autonomija.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/304677majska.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/427395ustavnisud_640.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/564970demo.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/923257srpski_640.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/769405newsletter.jpg http://nemasale.rs/components/com_gk2_photoslide/images/thumbm/379436stepenice_amandmani_500x220.jpg

Статут Војводине: Више од аутономије – мање од независности

Не рачунајући скорашњу изјаву председнице српске скупштине да ће предлог статута АП Војводине, заједно са законом о његовом спровођењу, за улазак у скупштинску процедуру морати да сачека почетак 2009. године, ову тему некако од почетка као да прати својеврсна завера ћутања. Заправо, фасцинантна је и помало језовита „заглушујућа тишина“ која окружује предлог покрајинског статута, а која је обрнуто пропорционална његовом објективном значају и његовим потенцијалним последицама.

Српски медији и странке се релативно детаљно баве Еулексом, нашироко се пише о платама директора јавних предузећа и контроверзама које прате најновију расподелу амбасадорских места. Али о папиру који по многим назнакама разбија државу Србију, односно поставља темеље за њену (кон)федерализацију, готово ни речи. Чак се и пословично разгаламљени Ненад Чанак претходних недеља некако ућутао, ваљда да не провоцира и не квари ствар која, тренутно, и без њега одлично напредује. Једино нам је, за сваки случај, а и да не буде да нам није речено, за Србију задужени известилац Европског парламента Јелко Кацин ових дана поручио како ће „гласање о Статуту Војводине бити прави тест демократије и европског карактера Србије“ (Бета, 17. новембар 2008).

Нека вас зато не завара ова тишина. Ово је само затишје пред буру која тек што није отпочела. Не смисле ли Борис Тадић и његови спин доктори у последњем тренутку неки хокус-покус, војвођанска политичка кошава одуваће ускоро све дежурне политичке теме: и Еулекс и руски гас и страначка чаркања око плена – и можда темељно изменити пејзаж на српској политичкој сцени.

Историја се (не) понавља

Дуго сам се питао како је, својевремено, било могуће да устав из 1974. којим је СФРЈ фактички конфедерализована и постављени темељи њеног будућег распада (што, наравно, не амнестира од одговорности потоње извршиоце и непосредне актере ове смртне пресуде), дакле, како то да један тако рђав, деструктиван и антидржавни акт буде усвојен готово без отпора. Са часним изузетком групе наставника на београдском правном факултету, на челу са професором Михаилом Ђурићем, тадашњи устав, односно претходећи му амандмани, усвојени су практично без речи протеста, у наздравичарској атмосфери, уз салве аплауза „новој фази развоја наше социјалистичке самоуправне заједнице“. А ономе ко је хтео да види, све је већ тада било јасно. И да се држава конфедерализује и да „треба бити начисто да је Југославија већ данас готово само географски појам“, те да се „на њеним развалинама, и то под маском доследног развијања равноправности...данас успоставља неколико самосталних, независних, чак међусобно супротстављених националних држава“. Но, мало их је видело – а још мање имало храбрости да то што су видели јасно и јавно каже.

Ваља се подсетити тог времена и тих људи и њихових дискусија објављених у – забрањеним – Аналима Правног факултета у Београду (број 3/1971) не само из поштовања према њиховој памети и храбрости, већ и због узнемиравајуће аналогије између ове две приче. „Смишљене смутње“ гласи и тада и сада подједнако актуелни наслов чувеног текста професора Ђурића, из којег потичу претходни цитати, а већ и сам наслов прилога Андрије Гамса: „Историјски – промашај, научно – збрка“ речито дијагностификује о чему се ради. Предложене амандмане су оштро критиковали и Стеван Врачар и Коста Чавошки. А за нашу тему можда најактуелније звуче речи Павла Николића („Овим амандманима се нарушава суверност Републике Србије као државе, као и њена равноправност са другим републикама“).

Али владајућа идеолошка и политичка матрица је тада говорила да су две покрајине у њеном саставу заправо „богатство Србије“ и њена „компаративна предност“ у односу на друге републике, при чему остаје вечно питање како то да се нико није сетио да, рецимо, на сличан начин „обогати“ Хрватску, Босну или Македонију!? А бојазан да предложеним преносом надлежности на републике и покрајине држава остаје без садржаја и смисла отклањана је ступидном (Бакарићевом) досетком о томе како ће убудуће „федерација да федерира“ интересе република и покрајина.

Идеолошка матрица се у међувремену променила. Ондашња социјалистичко-самоуправна парадигма замењена је актуелном „евро-реформском“ реториком којом врви садашњи предлог статута, али је на делу остала иста малигна комбинација инертности, глупости, страха и опортунизма. Народ углавном гледа своја посла, а елита углавном гледа своје тренутне интересе. А онда се после сви питају – „шта нас снађе“ и „како нам се то догодило“?

"Црногоризација" Војводине

Прекратак је ово простор да би се навела сва више или мање проблематична места из предлога војвођанског статута. Али је, на пример, доста индикативан члан 16, у којем се, поред осталог, каже да „АП Војводина закључује међународне уговоре у областима из своје надлежности“ и да „може основати представништва у регионима Европе и Бриселу“. Уху неизвежбаном за правне финесе можда и може промаћи семантичка нијанса између „закључивања међународних уговора“ о којима говори предлог статута и једино примерене, уставне и законите формулације о склапању „споразума о сарадњи“ уз одобрење владе. Али свакоме ко је последње две деценије живео на овом тлу не може не зазвучати познато – а и помало претећи – „оснивање представништва у Бриселу“. И не може се не сетити како је и у Хрватској, као и у Словенији и Црној Гори, почетак сецесије пратило стварање „привредних и културних представништава“ по важним западним престоницама, а све ради промоције њихових „привредних, културних, научних итд. капацитета“.

Помињање Црне Горе у овом контексту уопште није случајно ни безразложно. Јесте да су разлике бројне и да углавном – сем величине и бројности – све иду у прилог црногорске државности. Али принцип би, плашим се, могао бити исти. Сличан је проценат мањинског становништва. Сличан је пут претварања регионалног и административног у неки (пара)национални идентитет код дела већинског народа. Слична је двострука игра "међународне заједнице", суседа и Европске уније. Слична је апатија у остатку државе. Слична је немоћ и лакомисленост ("ма, неће они никуд") београдске политичке чаршије која то све равнодушно посматра и још покушава да проблем искористи у међусобном надгорњавању и обрачунима. Слична је опасност која се надвија над државом чије јединство и функционисање уместо на јасној структури и недвосмисленим правилима почне да зависи од личног односа између странака и лидера.

Занемаримо ли спољнополитички фактор, СФРЈ се распала када је нестало Титове харизме и када је дошло до сукоба између републичких партијских олигархија. Жабљачка Југославија је почивала на договору и односу између СПС-а и ДПС-а, тј. Милошевића, Булатовића и Ђукановића – и када су се они посвађали држава је запала у агонију. Не би било добро да и судбина нове, пост-југословенске ("посткосовске"?) Србије постане зависна од добрих или лоших односа између Бориса Тадића и Бојана Пајтића, односно два крила Демократске странке.

Против устава – и здраве памети

Чак и поједине релативно безазлене и терминолошке иновације као што су често помињани „главни град“ уместо „седишта покрајинских органа“, или говор о војвођанској „влади“ и „министрима“ уместо садашњег „покрајинског извршног већа“ и „секретара“ и слични примери више него јасно показују и разоткривају што свесне, што несвесне „државотворне“ претензије аутора војвођанског статута. А поготово се те претензије огољују предлозима о оснивању Војвођанске академије наука и уметности (члан 17), или већ поменутим „међународним уговорима“ и „представништвима“, као и повремено намерно замућеном хијерархијом покрајинских и републичких органа и надлежности (члан 19, члан 30).

Уосталом, довољно је само прочитати први члан у којем се Војводина дефинише као „вишенационална, вишекултурална и вишеконфесионална демократска европска регија“ (подвукао Ђ.В.), па да се схвати да је европско одређење есенцијално, а оно српско („аутономна покрајина у саставу Републике Србије“) више фактографско, потенцијално променљиво и такорећи факултативно. А ако би неко у том погледу још могао да има било каквих недоумица, оне отпадају при погледу на други став истог тог (првог!) члана у којем се каже да "Војводина представља саставни део јединственог културног, цивилизацијског, економског и географског простора Средње Европе".

Овај став више не оставља места за сумњу ни када је реч о намерама – а ни компетенцијама – аутора овог документа. Наиме, говор о јединственом културном, цивилизацијском, географском итд. простору "Средње Европе" (са све великим С?!) би можда и могао имати смисла у уводнику неког књижевног темата, или нацрту каквог културњачког пројекта, али не и у једном општем правном акту који би требало да дефинише територијалну аутономију у оквиру Републике Србије. Средња Европа (засад!?) не постоји као политичко-правни или територијални ентитет, а то што се ова епска глупост ипак нашла у предлогу војвођанског статута може се схватити једино као (не)свесни жал његових аутора због нестанка "вишенационалне, вишекултуралне и вишеконфесионалне" аустроугарске царевине на том простору. А можда и као својеврсни покушај реванша и освете држави и народу који су означени као главни кривац распада тог аустроугарског мултиетничког и мултикултурног раја.

Овај комично-скандалозни став је, наводно, у Предлог статута убачен на инсистирање Чанковог ЛСВ-а, чија подршка, узгред речено, уопште није била неопходна за његово доношење, с обзиром на комотну већину коју демократе имају у покрајинској скупштини. Али могло би се рећи да, заправо, читав овај документ одише истим радикално аутономашким и латентно сепаратистичким духом, својственим Чанковој странци, при чему остаје помало нејасно да ли су поједини предлози усвајани под притиском ЛСВ и мађарских странака, или су, заправо, њихови захтеви коришћени као алиби приликом кројења појединих решења која су била по вољи покрајинском ДС-у. А при томе ће и чанкисти и Мађари говорити како је овај статут "минимум минимума", "празна љуска" (Пал Шандор) и у најбољем случају тек малени корак ка "пуној аутономији" и "пуном субјективитету Војводине" са, разуме се, "законодавном, извршном и судском влашћу" како и стоји у члану 7 статута Лиге социјалдемократа.

Чанак, заправо, хоће државу – и, ако ништа друго, у томе је бар релативно отворен и поштен. Баш као што је поштен био и бивши немачки амбасадор Андреас Цобел када је 13. априла прошле године упозорио да „није немогуће да ускоро буду отворени проблеми у Војводини" (и Санџаку) уколико се Србија буде превише тврдокорно супротстављала независности Косова. И још је подсетио како је Косово у састав Србије ушло 1912. а Војводина тек шест година касније!? Дакле, заиста не можемо рећи да нисмо знали и да нам није речено. Било је то пре једва нешто више од годину и по дана, статут Војводине тада још није био ни на видику, српски медији су се, по обичају, тиме бавили неколико дана, "ево-реформистима" је било мало непријатно, "народњаци" и "изолационисти" су мало сеирили – а онда је све заборављено.

Но, ако смо ми у међувремену заборавили, други изгледа нису. Око војвођанског статута за сада још нема велике буке само зато што су, с једне стране, Срби још увек већински несвесни онога што се спрема, и зато што се, на другој страни, још увек верује да ће ствар проћи без велике гужве и отпора. Другим речима, да ће Тадић "лећи на руду", можда чак и прогласити нову „дипломатску победу“, а статут проћи тихо, пре него што се "власи досете". Али нам је, као што рекосмо, Јелко Кацин ипак мало припретио прогласивши унапред гласање о статуту Војводине за тест демократизације и европеизације Србије, представници војвођанских Мађара су дискретно изразили забринутост што се са усвајањем статута касни, а и госпођа Дорис Пак је такође имала коментар у истом духу.

А шта народ каже?

Не треба да чуди што су у оваквој политичкој констелацији каква влада на српској политичкој сцени и грађани суштински збуњени и дезоријентисани, иако, чини се, више инуитивно и у доста великом броју (45:33, уз двадесeтак посто неодлучних)) овај предлог статута доживљавају као потенцијално антидржавну и антисрпску работу.

Шта мислите о следећој тврдњи "Предложени статут Војводине може угрозити територијални интегритет Србије?"

 

Шта мислите о следећој тврдњи: "Предложени статут Војводине може угрозити територијални интегритет Србије?"

да, у потпуности се слажем

30.18%

делимично се слажем

15.20%

углавном се не слажем

8.62%

уопште се не слажем

24.85%

нема став/без одговора

21.15%

 

 

Извор: Агенција Политикум (октобар 2008)

Али генерални утисак је да је Србија и по овом питању дубоко подељена. С једне стране, усвајању предлога статута у покрајинској скупштини супротставили су се само представници народњака, радикала и напредњака, тако да симпатизери ових странака генерално одбацују статут и у највећој мери сматрају да статут Војводине може угрозити суверенитет Србије. С друге стране, међу онима који су статут подржали јасно се могу разликовати две , односно три групације. Наиме, гласачи ЛДП. ЛСВ и Г17 немају дилеме и предлог статута углавном једнодушно подржавају – у чему посебно предњаче гласачи Чанковог ЛСВ и коалиције мађарских странака са (80 до 100 одсто). Насупрот њима, симпатизери СПС у великој већини (преко 57 одсто) такође сматрају да статут угрожава суверенитет Србије (свега двадесетак процената мисли супротно), док су гласачи ДС у том погледу изразито подељени, тј. тридесет и три процента њих такође у потпуности или делимично верује да статут Војводине угрожава Србију, а око 40 одсто се са том тврдњом не слаже.

 За коју странку бисте најрадије гласали * Шта мислите о следећој тврдњи "Предложени статут Војводине може угрозити територијални интегритет Србије?"

Извор: Агенција Политикум (октобар 2008) 

Да унутар владајуће коалиције у односу према предлогу војвођанског статута има доста нејединства и колебања може се закључити и по томе што управо међу гласачима и симпатизерима две највеће странке у коалицији има највише неопредељених (27 у ДС-у, односно 25,6 одсто код социјалиста), тј оних који нису умели или нису хтели да се о статуту изјасне. У сваком случају,очигледно је да је подвојеност највећа у Демократској странци од које, заправо, одлука о евентуалном (не)усвајању статута највише и зависи, и у којој по том питању и може очекивати највише полемике. То, што тренутно – бар званично – нема ни помена о било каквом нејединству или макар озбиљној дебати поводом војвођанског статута унутар ДС-а, врло је индикативно и, поред осталог, много говори о нашим политичким странкама и односима унутар њих. Али верујем да су чак и у ДС-у свесни да би овај предлог могао бити озбиљна јабука раздора како у врху тако и у "бази" странке, те зато, по старом "добром" српском обичају, максимално и одлажу суочавање са тим проблемом.

Вирус деобе и раскола

Да резимирамо, предложени статут Војводине увелико надилази своје уставне оквире и контекст прихватљиве и пожељне регионализације и територијалне (ре)организације Србије. Многе његове одредбе су у отвореној несагласности са важећим уставом Србије – али биле би штетне чак и да којим случајем нису. Он је нека врста прелазног „полуустава“ за неку будућу војвођанску полудржаву. А у сваком случају, представља одличну полугу за свако будуће спољно и унутрашње дестабилизовање Србије, угрожавање њеног суверенитета и тумбање њеног уставног устројства. Он ка томе објективно води – и водиће чак и у случају да дестабилизација, (кон)федерализација и даља сепарација Србије нису намера оних који су овај предлог статута писали и усвајали.

Уопште не тврдим да је даље цепање Србије жеља Бојана Пајтића и њему блиских функционера Демократске странке. А поготово не Бориса Тадића, који се, уосталом, два пута заклео на очување уставног поретка, суверенитета и територијалног интегритета и којем свакако не може бити у интересу да цепа и слаби државу којој је на челу. У читавој овој причи око статута не треба искључити удео политичке инерције, лакомислености, глупости и помодарства. Не ради се увек о завери и издаји – мада последице често могу бити сличне.

Политика, разуме се, није физика, нема у њој "гвоздене нужности" и неумитних закона, али ни у политици није све само ствар добре воље, договора, маркетинга и медијске презентације. Другим речима, постоји ипак неко искуство, нека логика и нека динамика политичких и историјских процеса, и та логика и то искуство, поред осталог, казују да је – када одмакне – процес стварања идентитета углавном иреверзибилан. Казују, такође, да се двочлане федерације обично распадају, и казују да се, независно од нечије добре, воље ствари тешко враћају у "нормалу", односно у почетно стање онда када се закотрља лавина и запати вирус деобе, поделе и раскола. Зачеци тог вируса, да се не лажемо, већ су присутни у неким војвођанским главама и неким странкама. А са овим статутом поменути вирус би добио и своје институционално утемељење, што би, поготово уз извесне спољне импулсе, омогућило његово неконтролисано ширење у евидентно слабом и изнуреном националном и државном ткиву. У том случају реално су могућа само два исхода. Брза пропаст – или, у најбољем случају, тешка и неизвесна борба за опстанак и оздрављење.

 
Коментари (6)
6 четвртак, 19 фебруар 2009 10:26
Luka
Statut Vojvodine ne sme proci u Narodnoj Skupstini.Srpski narod mora jasno da stavi do znanja da je protiv stvaranja drzave u drzavi.Statut Vojvodine je neustavan akt.Njegovo stupanje na snagu potpuno bi urusilo ustavni i pravni poredak zemlje.O tome se ne sme cutati.U statutu se vojvodina definise kao srednjeevropska regija(!?!?)sa svojim predstavnistvom u Briselu,sa pravom zakljucenja medjunarodnih ugovora,sa zakonodavnim pravom Vojvodjanske skupstine.Ljudi,ne budimo slepi!Odredjeni elementi u Vojvodini teze cvrscem vezivanju Vojvodine za bivse zemlje Austrougarske Monarhije.Ako se ne posalje jasan odgovor da ovaj statut nece proci,ovakvo resenje ce biti nametnuto!Cak i Canak i svi ostali vojvodjanski separatisti izbegavace javnu raspravu o ovom pitanju,s namerom da nenametljivo ostvare svoje namere.Ako Statut bude izglasan,nastavice se bezocno rasparcavanje Srbije.
Sta da vam kazem braco Srbi.Mislim da smo sve to i zasluzili.Glasali ste za evropsku Srbiju umesto za Srbsku Srbiju,glasali ste za lazi i prevare,glasali ste za lepog i kulturnog predsednika,a u stvari ste glasali za najveceg izdajnika.Glasali ste za rasrbljenog pozutelog Borisa.Glasali ste za 1000e.Narod koji ostane nem, i bez ikakve reakcije precuti nasilno otimanje svete teritorije i ne zasluzuje bolje.a sto se tice Statuta,on je ocigledan primer separatizma na celu Borisa Broza.Sve ce proci sa kozmetickim promenama i bice usvojen u Skupstini Srbije.Jedini izlaz iz ovog haosa i kosmara je bunt.Pobunite se braco Srbi jos nije kasno da ne dozvolimo diktatoru da pobedi.Nikom nedajte da lije nasu krv,zato sto jeSrbska.Mirom na rat idite i ratom mir cinite.LJubavlju na rat idite ali krvlju krv srbsku branite!!!!
4 четвртак, 12 фебруар 2009 18:49
Ziv
Vecina sveta u Vojvodini i ne zna sta se ovo sprema. O Srbima da i ne govorimo, o onima ciji preci su ziveli i ginuli vekovima da bi konacno bili u Srbiji. Srbi ne znaju sta pise na sajtovima zagovornika novog statuta, s kavom nepristojnosscu, mrznjom i prostotom se ismevaju sa Crkvom i istaknutim Srbima. Takvi bi krojili sudbinu svima nama da ova ujdurma prodje u Skupstini. Velika je manipulacija u medijima, prenose se diskusije zamenjenih teza i narod stavlja pred svrsen cin. Ovo je krajnje opasno. Smatram da je potrebno probuditi narod obavestiti ga o sustini stvari. I reci gradjaninu sta moze da ucini sam da se spreci velika nesreca. Na sceni su veliki manipulatori. Uostalom, ko to zudi za autonomijom, i zasto?
t.
3 четвртак, 12 фебруар 2009 09:12
rajko
Gospodo Antoniću i Vukadinoviću, ako uspemo sprečiti donošenje ovog nakaradnog i podlog kvazi-statuta, sve zasluge isključivo vama dvojici. Ogromno poštovanje za iskazanu upornost u vreme opšte letargije.
2 среда, 11 фебруар 2009 10:57
славко
Пошто сам рођен на Космету, преживео сам и почетак и одвајање космета од Србије. Садашња ситуација ме неодољиво подсећа на Космет 70 их и 80 их. Тада Срби нису смели да се осећају као Срби већа као Југословени. Иста та ситуација је и у Војводини. Ако неко истакне српско питање ондмах се стуште европејци тако да српских народ тихо и кротко чека да буде одведен на клање. Нажалост историја се понавља само Србима. Али нека, врло брзо свакога заслуга чека.
1 среда, 11 фебруар 2009 09:55
Jeremija
G. Vukadinoviću sa simpatijama uvek pratim Vaše tekstove i istupe u elektronskim medijima,naravno da se slažem sa Vašim mišljenjem o ključnim problemima ili bolje rečeno egzistencijalnim srpske države.Neke možda Vaše nedoumice bih želeo da apsolviramo,da li postoji analogija Mile i Pajtića u Vojvodini? Analogija je 100% ali je malo obogaćena recepcijom "hrvatskih prolečara".Vi se sećate liberala u C.Gori sa onim Perovićem,pa socijaldemokrata i Milo,nacionalne manjine su bilo tu pri ruci Mili.Milo se nikada nije distancirao od Perovića,sve je bilo u stilu ma "pusti ga" ali pokazalo se da je on Milin, opet moram staviti znake navoda "terijer" koji odrađuje prljave a pokazat će se najproduktivnije poslove u disoluciji SRJ.Kakva je situacija u Vojvodini i ima li analogije sa pravljenjem "samostalne" C.Gore.Sve je g.Vukadinoviću isto,u Vojvodini imate Pajtićev DS u koaliciji sa Dulićkom i Čankom a eto kao i Bajatović je tu,glavna osovina zla su DS,G 17,LSV a nacionalne manjine su tu da pomognu u odlučnom momentu,dakle je li isto kao u C.Gori? Jeste,situacija u Vojvodini je još gora,kako Vi kažete i ja mislim ,neki procesi su ireverzibilni,otišlo se predaleko,pitanje je da li Srbija uopšte može sačuvati Vojvodinu.Ko su ti ljudi koji nam razaraju nacionalno tkivo i državu,nema tu puno nepoznanica,recidivi komunističko-boljševićke prošlosti,psihopate,karijeristi, etički nihilisti,njihova nirvana se meri anusnom satisfakcijom,udurženi sodomisti i gomoristi,njihov projektovani cilj je amputacija dela teritoije Srbije a koja se ostvaruje punom brzinom,verujem da će se Vojvodina odvojiti i pre ne daj Bože ako ostane do kraja mandata Boris Tadić.Ja nastavljam svoju jeremijadu a šta nam je činiti,može li se spasiti ovaj Srpski narod od Sotone? Mislim da je jedina šansa referendum,na koji neće pristati Tadić,druga varijanta su protesti i mobilizacija svega srpskog da se traže vanredni izbori,ukoliko Tadić ostane do kraja mandata ustvari on i nema nameru do kraja,pred kraj mandat on će otići iz Srbije jer misija će biti završena.Otkuda ovakvo stanje u Vojvodini,g. Vukadinoviću toliko je demagogije plasirano u Vojvodini od "srpskih " sotona da bi im pozavideo i Georgije iz Leontina i Trazimah na veštini,iz mog iskustva mogu Vam reči da im je najveći neprijatelj g.Koštunica i haranga ako ste primetil, u medijima je najviše usmerena na g.Koštunicu,imaju zaista i razloga,čovek je intelektualac najvišeg ranga, ne kompromitovan,odmeren, sa obrazovanjem koje razara demagošku retoriku,prof. Čedomir Popov im je zubna bolest,latenta opasnost za separatiste,naša crkva je bastion za koji znaju da ga ne mogu nadvladati ali ponavljam procesi su mnogi otišli predaleko,Srpski narod nema mnogo opcija,neće se dugo čekati da imamo još jednu državu Vojvođanera ukoliko ne mobilišemo sve srpsko i patriotsko da to sprećimo,vreme nam curi.Pozdravljam Vas g.Vukadinoviću i sve ljude koji ne žele da budemo balkanski Kurdi a što je sa ovom politikom izvesno.Živeli!

Пошаљите коментар

Ваше име:
Наслов:
Коментар:

 


Анкета

Да ли ће усвајање статута побољшати економски положај грађана Војводине
 

Документи