НОВИ САД – У јеку расправа о тексту новог статута Војводине, Лига социјалдемократа Војводине (ЛСВ) припрема свечаност којом ће обележити годишњицу усвајања јединог устава у досадашњој историји покрајине. Генерални секретар ЛСВ-а Бојан Костреш потврдио је за "Грађански лист" да ће ова странка 28. фебруара, тачно на 35-годишњицу усвајања Устава Војводине уприличити велику свечаност на Спенсу, с бројним званицама.
– Свечана седница Главног одбора ЛСВ-а, с једне стране, биће посвећена том историјском моменту – доношењу јединог устава Војводине, а, с друге стране, и аспектима и могућностима Војводине данас. Не мислимо да због расправе о статуту Војводине ово није погодан моменат да се подсетимо на време кад је Војводина имала свој устав, који је Слободан Милошевић насилно укинуо. Не треба да се стидимо своје историје и тога што је Војводина у југословенској федерацији била најразвијенија и најбогатија – изјавио је за ГЛ Бојан Костреш.
ЛСВ не пристаје на дораду
Он је поновио да ЛСВ не пристаје на то да се било шта мења у Предлогу статута Војводине, јер, како наводи, било је доста времена за договор о статуту, који је пре усвајања у покрајинској скупштини био на јавној расправи. Костреш истиче да Предлог статута једино може проширити надлежности Војводине, а не смањити их.
– ЛСВ сматра да статут не треба враћати Скупштини Војводине на дораду, него Народна скупштина треба да га потврди у оном облику у каквом јој је достављен на потврђивање. Нећемо дозволити да се покрајина и покрајинска администрација сматрају малолетним или малоумним особама, тим пре је Предлог статута био на јавној расправи – навео је Костреш.
Војводина је 28. фебруара 1974. године добила устав после ревизије Устава Савезне Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Ревизија је почела усвајањем уставних амандмана средином априла 1967. године. Међутим, радикалније измене устава уследиле су 26. новембра 1968. године, кад су донети амандмани од ВИИ до XИX. У амандману ВИИ Југославија је "редефинисана" на тај начин што је конституисана од шест република и две покрајине у Србији.
После Тита
После уставних промена, већ 1968. године дотадашњи основни покрајински акт – статут мења се у Уставни закон Социјалистичке Аутономне Покрајине Војводине. У том закону Војводина, практично, узима скоро сву власт на својој територији. Овлашћење покрајини да "самостално уређује друштвене односе" потпуно је изједначило Војводину са свим другим конститутивним деловима Југославије, односно са свим републикама и с другом покрајином Косово. После смрти председника Југославије Јосипа Броза Тита, 1980. године, почеле су да јачају сепаратистичке снаге у обе покрајине, нарочито на Косову. Тамо су 1981. године биле масовне демонстрације Албанаца, који су тражили да Косово постане република. Протести су угушени силом. Руководство Србије донело је 1989. године следеће одлуке: републичка скупштина донела је у марту амандмане на Устав Србије, а покрајинама су одузета обележја државности и њихова овлашћења знатно су сужена. Устав Србије из 1990. године потврдио је све одлуке о одузимању обележја државности покрајинама