Вечерње Новости, 21.09.08Полазећи од традиције државно недефинисаног подручја "ужа Србија", насталог после југословенских уставних реформи 1974. године, те од права сваке територије која има проблема са идентитетом да тај проблем реши,
Полазећи од тежње сваке неаутономне државне области да постане аутономна онда када постоји друга област (од две) која је аутономна, грађани дела Србије који НЕ припадају Аутономној Покрајини Војводини доносе:
СТАТУТ АУТОНОМНЕ
ПОКРАЈИНЕ НЕВОЈВОДИНЕ
Члан 1.
Невојводина је аутономна покрајина грађана српског народа и свих грађана који у њој живе, настала на основу несрећних и оригиналних историјских околности, а током стварања АП Војводина.
Невојводина је вишенационална, вишекултурална и вишеконфесионална демократска регија спремна за интегрисање са сваком европском или светском регијом која за то има интерес или пуку жељу.
Невојводина је заснована на владавини права и социјалној правди, начелима грађанске демократије, људским и мањинским правима и слободама, те као таква има право на самоопредељење и евентуално отцепљење од Републике Србије и њој припадајућих преосталих аутономних покрајина.
Члан 2.
Аутономна Покрајина Невојводина (у даљем тексту АП Невојводина) засад се састоји од територије града Београда, територија Мачве, Шумадије, Поморавља, Тимочке Крајине, јужне Србије и свих других географских области које су у оквиру Републике Србије, а које не припадају АП Војводина.
Територија АП Невојводина не може се мењати без сагласности њених грађана изражене на референдуму, сем у случају специфичних међународних политичких околности, када се то може учинити и без референдума, а уз довољно пута поновљено образложење да ће промене омогућити бољи живот грађана на (после мењања) преосталим територијама.
Члан 3.
АП Невојводина има своје симболе.
Симболи АП Невојводина су застава, грб и химна.
Застава и грб АП Невојводина се добијају коришћењем оних боја и елемената који нису коришћени у застави и грбу АП Војводина.
Химна АП Невојводина је свечана песма "Востани Невојводино", настала прилагођавањем текста једне сличне песме новонасталим околностима.
Члан 4.
Главни град АП Невојводина је Београд, сем у случају ако то ствара неке проблеме АП Војводини, или у случају да нема места за смештање административних тела и службеника АП Невојводина у просторије већ попуњене истим таквим институцијама и запосленима на нивоу Републике Србије и града Београда.
Члан 5.
АП Невојводина има своју скупштину и владу, које доносе одлуке, законе и уредбе у складу са интересима грађана АП Невојводина, сем у случају када то угрожава права и интересе оних грађана Републике Србије чија су права и интереси примарно регулисани статутом АП Војводина.
Члан 6.
У јавној својини АП Невојводина су оне покретне и непокретне ствари утврђене законом и статутом, а пре свега и искључиво оне ствари које нису већ у власништву Републике Србије или
АП Војводина.
Члан 7.
АП Невојводина може оснивати своја међународна представништва свуда тамо где су основана представништва других аутономних покрајина, а сем тих представништава, по потреби, могуће је отворити и представништва како у Москви тако и у Новом Саду.
Члан 8.
АП Невојводина своје приходе стиче убирањем пореза и такса и свих других накнада, у случају да опорезовани своје законом прописане обавезе није већ измирио у Републици Србији или
АП Војводина.
Члан 9.
Заштиту територијалног интегритета и суверенитета, очувања укупне безбедности, као и заштиту све имовине и свих лица на територији АП Невојводина спроводе надлежни органи и институције Републике Србије, сем у случају када то представља претњу интегритету и ограниченом суверенитету преосталих регија на територији Републике Србије.
Члан 10.
Грађани АП Невојводина могу остварити своја права у доношењу овог државотворног акта и самоиницијативним дописивањем преосталих чланова Статута АП Невојводина и слањем истих на расположиве електронске или физичке адресе редакције "Вечерњих новости" или првог појединачног предлагача овог статута.
Члан 11.
Овај статут ступа на снагу одмах после стављања прста на чело и краћег аутономног размишљања.



član2. Granice Vojvodine su odredjene statutom DSS-a. U slučaju spora oko ovog pitanja odlučuje Crnogorska mitropolija. Službeni naziv Vojvodine je Severna Srpska Pokrajina Svesrpskih Zemalja i Srbije (u daljem tekstu SSPSZS)
član3. Termin Vojvodina se koristi izuzetno da bi se prilepila etiketa izdajnicima
član4. SSPSZS ima jednu zvaničnu crkvu (SPC učenje po svetom Nikolaju), jednu politiku (DSS-SNS-SRS-SPC), jedan narod (srbski), jednu nevladinu organizaciju (dveri), jedan auto-put (Horgoš-Požega).
član5. Zmajeve dečije igre su zabranjene; sve je zabranjeno što nije dozvoljeno
član6. stanovnici SSPSZS imaju pravo da potpuno slobodno odluče hoće li glasati za SNS ili DSS-ns
član7. Umesto novinarstva uvodi se obaveštavanje javnosti
član8. Svako ima pravo na svačije prihode
član9. O promeni sistema naplate prihoda SSPSZS odlučuje upravni odbor Gasproma
član10. Sedište Vojvodine je u Moskvi. Radi dekoncentracije vlasti uprava za ubiranje prihoda ima sedište u Čačku.