Интернет - светска компјутерска мрежа, освојила је и озбиљно уздрмала свет у којем живимо.

Интернет је наметао, а и даље намеће, бројна питања. Да ли се испунио сан његових твораца који су хтели слободну и неспутану мрежу? До које мере је интернет изменио уврежене идеје о власништву, вредностима и стручности? Да ли се једнакост коју је интернет обећавао и најављивао сударила са људском природом, односно нашом урођеном жељом за профитом и контролом?

За одговором на та питања трага BBC-јев новинар Алекс Кротоски.

Једнакост свих - један од основних циљева

Један од великих циљева интернета био је да све и сваког доведе у исти положај.

Да би се схватио оригинални дух једнакости којим је интернет био прожет, треба се вратити на место и у време обожавања идеализма, тачније у Калифорнију 60-тих година прошлог века, родно место хипи покрета. Коментатори тог времена говорили су да нико не зна шта се збива у Сан Франциску, меки срећних хипија који углачану силуету америчког материјализма разбијају врхунским оружјем - љубављу.

Усред идеализма шездесетих појавио се огранак слободарства, политичке филозофије по којој би појединци морали да буду слободни да чине шта год желе са собом и својом имовином све док не угрожавају исту слободу других. Новоизникла идеја одбацивала је државну контролу, правни систем и цензуру наглашавајући истовремено важност слободне воље појединца.

Иако су идеје алтернативних покрета избледеле, њихови идеали су почели да цветају на најмање очекиваном месту. Компјутери су раније били забран влада, војске и великих корпорација. Но, током седамдесетих година појавили су се мањи и јефтинији модели рачунара који су ту технологију почели да гурају у руке обичног света у имућним крајевима, попут Калифорније.

Рани интернет

Убрзајмо точак времена и похрлимо у 1985. годину. Ново слободарство пронашло је неочекивано уточиште у ономе што се може назвати рани интернет.

"Извор", прва онлајн заједница на свету формирана је на ободу алтернативног друштва Сан Франциска.

Стјуарт Бранд је био један од оснивача "Извора":

"Мислим да смо пошли од претпоставке да је револуција у току и да не морамо да је подстичемо. Највише нас је носила знатижеља: шта ће се догодити ако заголицамо ово, шта ако покушамо оно или нешто сасвим десето. Једноставно је дошло до преклапања људи који још увек нису били ни богати ни моћни али су на претек имали животне снаге и свести да се пред њима отвара простор невиђених могућности."

Многи признају да је "Извор" у рани компјутерски умрежени свет удахнуо идеју да "све може да прође". И то је тачно. Али, оно што је заиста ојачало изазов устоличеном поретку била је одлука једног од чланова "Изворове" мреже да ту идеју преточи у радикални устав слободе на интернету.

Појава 'пророка' сајбер простора

Сајбер простор је добио свог пророка, а то је био Џон Пери Барлоу, гитариста кутлног рок састава Грејтфул Дед.

"Владе индустријализованог света, ви изнурени дивови од меса и челика. Ја долазим из сајбер простора. У име будућности тражим од вас бивших да нас оставите на миру. Нисте добродошли међу нама и немате врховну власт над местима нашег окупљања. У сајбер простору створићемо цивилизацију ума, човечнију и праведнију од света којег су ваше владе створиле."

Према Барлоуовом онлајн манифесту, самоизражавање не сме бити ограничавано:

"Није то било тражење да се људима да слобода, већ пре порука: Човече, ми смо већ слободни и има да се намучите да нас ухватите. Знате, људе не морате да много држите под контролом ако контролишете оно у шта верују. А то чините ако под контролом држите оно чему имају приступ. Ако можете да контролишете оно што људи могу да знају, све остало је прилично лако."

За малену интернет заједницу је до тада све било добро да боље бити не може.

Али још увек нису имали глобалну мрежу. Корисници су морали тачно да знају где су информације похрањене и како да својим компјутерима нареде да до тих информација дођу.

Да би се створила планетарна компјутерска мрежа неко је морао да створи заједнички језик који би повезао податке ускладиштене у рачунарима широм света.

Пресудно проналажење заједничког језика

Тај неко био је Тим Бернерс Ли који је 1980. године радио у европској Организацији за нуклеарна истраживања, ЦЕРН-у:

"Изумео сам мрежу зато што ми је била потребна и што је њено непостојање било узрок огромне фрустрације. Радио сам у ЦЕРН-у, занимљивом окружењу људи из различитих земаља и са разнородних универзитета. Како нису радили за исту фирму, сви су имали различите компјутере и различите компјутерске програме, па је њихова документација била похрањена у низу различитих система. То значи да нисте могли да дођете до информације из једног од њих ако сте истовремено радили на нечем сасвим другом. Морали сте да узмете податке из једног система, запишете их, одшетате до другог система и онда те информације поново укуцате."

Тим Бернерс Ли је почео да ради на радикално новом систему за повезивање различитих рачунарских система које је користила ЦЕРН-ова мултинационална радна снага. Године 1989. шефовима је предао нацрт под варљиво свакидашњим насловом: "Предлог за управљање информацијама":

"Написао сам кратак допис о идеји и доставио га надлежнима. Испоставило се да је мој тадашњи шеф у углу свог примерка кратко констатовао: Нејасно али узбудљиво. Зато ми је можда и дозволио да у слободно време радим на том пројекту."

После таквих скромних почетака, прва интернет страница, она ЦЕРН-ова, појавила се на мрежи августа 1991. године. Интернет мрежа, замишљена као решење за конкретан технички проблем који је мучио стручњаке европске Организације за нуклеарна истраживања, отворила је свакоме које имао компјутер потпуно нови информациони универзум.

Муњевити продор

Један од потенцијала које интернет има у успостављању равноправности или равнотеже постао је запањујуће приметан у року од свега десетак година.

Интернет је, наиме, успео да поткопа вековима стару идеју ауторских права и својине.

Године 1999. на интернету се појавио мајушни софтвер под именом Напстер. Корисници су сада могли да са другима размењују и деле музику. И, једним притиском на миша, музичка пиратерија је постала глобални феномен.

Стотине хиљада људи су охрабрени да први пут у животу прекрше закон слушајућу музику из колекција других корисника интернета, уместо да купују ЦД-ове.

Музичка индустрија је постала прва од многих које су откриле да је интернет у стању да уништи ушанчене моделе пословања. Они који су се на тај начин огрешили о заклон, нису се плашили последица, као што је то рекла једна страствена обожаватељка новог приступа музичким изворима:

"Тужиће све у узрасту од тринаест до тридесет година? Све се плашим."

Раст You Tube-а

Други компјутерски програм омогућио је заинтересованим да преко интернета размењују слике и звук. Yоu Tube (Ју Тјуб) је интернет сајт који свакоме омогућава да на интернет постави видео снимак.

Први видео запис се на Ју Тјубу нашао 2005. године да би данас овај сајт бележио више од милијарду улазака дневно.

Но, једна ствар постаје очигледна: кориснички генерисани свет самопромоције је за етаблиране индустрије мање претња а више рај за испашу. То је начин да се нови гласови, нови ликови открију и експлоатишу, тврди коментатор културних дешавања Ли Зигел:

"Можете ви да, на пример, уздрмате хијерархију музичког бизниса. Али ћете једном, када постанете славни, морати да на крају крајева ипак потпишете уговор са неком музичком кућом. Старе хијерархије су још увек ту. Само свим средствима покушавају да се прилагоде новој ситуацији."

Спор око Напстера

Старе хијерархије су свакако пронашле начин да се прилагоде Напстеру, интернет сајту за размену музике. Све је било готово 2001. када је, после двогодишње борбе на суду, Напстер прво спутан а потом и затворен. Међу онима који су се дигли на оружје против Напстера били су и многи музичари чији су претходници имали за циљ да интернетом ослабе власт и моћ ауторитета. Сада су стали раме уз раме са музичком индустријом.

Музика може да буде и дивља и анархична, али је за многе, попут америчког рок бенда Металика, ипак озбиљан бизнис.

Замислимо да је сајбер простор свемир у којем је свака интернет страница засебна планета чију величину одређује број посета корисника интернета. Пред нама би се нашао млечни пут сачињен од милиона сићушних тачкица на ноћном небу којим би доминирала шачица планетарних џинова.

Хијерархије и елите интернета

У Британији се Гугл месечно претражује 38 милиона пута, сваки трећи Британац има страницу на Фејсбуку, интернет сајт за аукцијску продају е-Bay бележи 21 милион посета месечно, а Амазон, робна кућа у виду интернет сајта, 16 милиона.

Интернет, фактички, има један претраживач, једну робну кућу, једну књижару и једну социјалну мрежу.

Ли Зигел, коментатор културних дешавања:

"У капиталистичком друштву за све постоји конкуренција. Хонда се такмичи са Тојотом, Пепси Кола са Кока Колом. Да ли то потврђује да је интернет, упркос свих прича о предузетничкој и културној слободи, ипак ограничен? Мислим да ће и интернет стећи вековне културне обрисе. Увек ће постојати хијерархије и елите. Као и друге технологије, интернет није магични лек за људску природу. Пре је појачало људске природе, и њених добрих и њених лоших страна."

Да ли онда појављивање на интернету тих нових блокова моћи значи да су прошли дани интернета као фактора нивелације свих и свега?

Интернет је несумњиво изменио свет у којем живимо. Али је ништа мање несумњиво уследила и контрареволуција. Интернет је постао колонија нових стражара и нових елита.

Завршна реч припада творцу интернета Тиму Бернерсу Лију:

"Оно што мене забрињава је постојање неке врсте контроле из центра. У неким земљама то је влада, у другим су то компаније. Требало би да све време будемо на опрезу када су такве претње у питању или ће целокупан интернет постати толико застрашујући да ћемо се плашити да га користимо."

(BBC)