Поводом текста "Спас образа"

Главни уредник часописа „Нова српска политичка мисао” Ђорђе Вукадиновић увредио је на страницама „Политике” све грађане Србије који се јавно и на легалан начин залажу за усвајање Предлога статута Војводине. Он их је у напису „Спас образа” („Политика”, 31. марта) неосновано оптужио за угрожавање територијалног интегритета Србије. Другим речима – за велеиздају.
Главном уреднику „Нове српске политичке мисли” изгледа да ни на крај памети није пало да неко може другачије да мисли него он и његови политички истомишљеници. И да при том не буде – издајник.
Патриота Вукадиновић открио је, међутим, и добре ствари у антисрпској уроти поводом Предлога статута Војводине. Он с тим у вези тврди: „Пре свега, упркос очигледним напорима да се читава ствар некако ушушка и склони из фокуса јавности, скандалозни Предлог статута ипак је забринуо обичне грађане широм Србије и скренуо пажњу на проблем даљег угрожавања територијалног интегритета, малчице је алармирао онај државотворни део српског владајућег блока и пренуо из постизборне летаргије опозициони политички корпус”.
Политички аналитичар Вукадиновић, међутим, не наводи извор који потврђује да је „скандалозни Предлог статута забринуо обичне грађане широм Србије и скренуо пажњу на проблем даљег угрожавања територијалног интегритета” ове земље. То је, најблаже речено, методолошки проблематично.
Он је, ипак, на реч, најпре „умирио” читаоце опаском да је „Предлог статута, у облику у коме је предложен, заправо, пропао”. Потом је „објаснио” да је „оно чему присуствујемо ових месеци”, у ствари, „покушај да се, уз што мање ломова у владајућој странци, некако исконтролише штета и истовремено спасе образ ’главног и одговорног’ у читавој овој ствари – председника покрајинског Извршног већа и првог човека војвођанских демократа Бојана Пајтића”.
Ако је веровати Вукадиновићу, од Пајтића су у овој антисрпској работи гласнији и гори били само председник Лиге социјалдемократа Војводине Ненад Чанак, којег су као издајника препознали још Милошевићеви агитпроповци – „и Пастори”. Аутор је, очигледно, алудирао на лидере Савеза војвођанских Мађара – оца и сина – Иштвана и Балинта Пастора. Он при том није нашао за сходно чак ни да помене њихова имена и функције. А и зашто би када је, јелте, општепознато „да су они сви исти”, а то ће рећи да су сви војвођански Мађари сепаратисти.
Међутим, ни у једном програму политичких странака у Војводини, а исто тако и њиховој политичкој пракси, нема ни „с” од сепаратизма. Напротив. Припадници националних мањина у Војводини, а међу њима и Мађари, лојални су грађани Србије. То недвосмислено потврђују сви релевантни статистички показатељи који сведоче да су међу онима који најдоследније поштују њене институције. У самом су врху пирамиде овдашњих савесних грађана када је у питању редовно плаћање пореза, одазивање на војну и све друге обавезе према држави. Чак су се и у Милошевићево време у несразмерно великом броју према свом учешћу у укупној популацији Србије одазвали позиву на мобилизацију. Али, изгледа, све то ништа не вреди „Пасторима” када се на њих окоми патриота Вукадиновић.
Новинар

Јан Бриза