Мађари су још једном успели да уздрмају Владу Србије и да Демократској странци покажу да је њихова коалиција најозбиљнија од свих малих партија које је ДС окупио у Немањиној 11. Овога пута, реч је о ребалансу буџета; који је напослетку усвојен и за који су гласала четири посланика Савеза војвођанских Мађара али тек након детаљних договора око тога колико ће се милијарди динара слити у Војводину и да ли та цифра задовољава загарантован проценат колики је Војводини прописао Устав Србије.
Без обзира на то да ли верујете у верзију да су Мађари добили све што су тражили али је то због мира у кући замаскирано или у ону која каже да су морали да пристану на компромис јер држава нема новца, тек, владајућа ДС је поново добила сигнал да су Мађари озбиљни играчи. Баш као и код ултиматума да Ласло Варга мора да постане председник скупштинског Одбора за европске интеграције, као и да Србија мора да добије министарство за људска и мањинска права. Јер, за разлику од других малих партнера, Мађарска коалиција је заиста спремна да не гласа као остатак владе.  
Због те своје позиције, која је утемељена пре свега у позитивној дискриминацији коју уживају и самим тим сигурна су им места у парламенту, стиче се утисак да су Мађари преузели аутономашки барјак. Јер, последњих месеци знатно ћете чешће чути СВМ-овце како протестују због спорости којом нови Статут Војводине путује из Новог Сада за Београд него Чанкове лигаше, Динкићеве експерте, о ДС-у да и не говоримо. А видимо кад је у питању борба за војвођанске новце и ту се добро сналазе.
“Очекивало се да ће војвођанску причу, да ће борбу за нови статут Војводине водити неке изворно војвођанске странке или војвођанска крила централних странака пре свега Демократске странке, али ју је у великој мери на себе преузео Савез војвођанских Мађара и то ме веома радује”, каже Александар Попов, директор новосадског Центра за регионализам.
Ако погледате деловање СВМ-а, ту ћете увек наћи борбу за аутономију Војводине; уосталом њихови стални партнери су Чанкова Лига социјалдемократа и Демократска странка. Али, као што су деведесетих имали добре односе са СПС-ом, бар у Суботици, тако су и после 2000. флертовали са различитим идејама које баш и нису у складу са аутономијом Војводине. Најозбиљнија таква идеја био је концепт територијалне аутономије осам општина са већинским мађарским становништвом на северу Војводине. У том периоду прилично су погоршали односе са новосадским аутономашима а прилично добро су сарађивали са тада владајућим Коштуничиним ДСС-ом.
Говорећи о тој фази деловања СВМ-а Александар Попов каже да је идеја територијалне аутономије у потпуној супротности са концептом грађанске аутономије и да он не би донео ништа добро; ни мањинском, ни већинском народу. “Имали би само гетоизацију једног дела мађарског становништва и преговоре на националној основи који знамо како су се завршавали из искуства преко Саве и Дрине”. Попов се нада да се СВМ одрекао таквих идеја и ово њихово садашње залагање да Војводина добије оно што јој Уставом припада види као веома драгоцено “посебно у ситуацији када се Демократска странка, која би требало да залегне за нови статут Војводине, понаша прилично дефанзивно”.
Позицију Савеза војвођанских Мађара изградио је Јожеф Каса у време ДОС-а. Имају добру инфраструктуру, имају монопол: пацификовали су све друге мађарске странке, контролишу и Национално веће и медије на њиховом језику. Али, оно што истиче Душан Јањић, директор Форума за међународне односе, имају велику стручну помоћ из Мађарске: јаке лобисте и информације из европског парламента. “Отуда они поново на аутономашкој причи. Схватили су да прича националних сукоба коју су форсирали 2004. и 2005. не може да прође и да је уместо етнички нестабилне Војводине много исплативија прича Војводина – добар пример. Поготово, што се велики део новца приступних фондова Европске уније расподељује по принципу регионалних прекограничних пројеката. И зато је сада СВМ пројект територијалне аутономије у овом тренутку ставио са стране”, каже.
Јањић још сматра да су аутономашки излети СВМ-а усаглашени са војвођанским ДС-ом. “У овом тренутку, много су ближи војвођански ДС и СВМ него војвођански ДС и централа ДС у Београду. И мислим да сада новосадски ДС истура Мађаре да за њих траже аутономију; или ако већ не дају аутономију да бар дају паре. СВМ је за то идеалан јер од њих зависи скупштинска већина а нису попут других странака, као што је Чанкова, директно везани за ДС. А ову услугу СВМ ће од војвођанског ДС-а да наплати у покрајини”.
Тако, у овом тренутку, СВМ има формално најзначајнију позицију у покрајини: Шандор Егершеги је председник Скупштине Војводине – иако ДС-у за већину у Војводини СВМ-а уопште није потребан, демократе сами имају натполовичну већину у покрајинском парламенту. Али су их узели у власт, баш као и СПС, чији је покрајински одбор прилично благонаклон према Статуту Војводине.
Бранко Радун, политички аналитичар из Новог Сада, каже да политичку и медијску сцену Војводине контролише Бојан Пајтић; да је он постао “војвођански бабо” и да има мрежу сарадника не само међу странкама које су у коалицији са ДС-ом у покрајини, него чак и међу сасвим опозиционим странкама. “Чанак полако губи позиције у Војводини и није нелогичан избор да сада СВМ излази у први план борбе за Статут Војводине. Јер, СВМ има бољу репутацију, бољу позицију у владајућој коалицију али и подршку државе Мађарске, што није небитно. И онда је могуће да Пајтић на тај начин покушава да врши притисак на део ДС-а који се опире федерализацији Србије”.
Заправо, каже, Радун и сва ова прича око ребаланса буџета је бацање коске, којом се ствара нервоза и напетост у односима Војводине и Београда и где се одмеравају снаге Бојана Пајтића и Бориса Тадића. “Ако статут прође у овом облику Пајтић ће се легитимисати као господар Војводине чијим настојањима не може да се одупре ни Борис Тадић”, каже Радун.
Борис Тадић је у интервјуу “Новостима” најавио уставне промене “јер није природно да Војводина буде једина регија са дефинисаним правима у Србији када и друге регије желе иста таква права. Ако би Војводина била једина регија, Србија би била асиметрична држава, што би производило сталну нестабилност”. Што може да значи ново успоравање на дугачком путу Статута Војводине од Новог Сада до Београда. Што даље значи нестабилност у владајућој странци и владајућој коалицији. И бар четири посланика Мађарске коалиције против такве владе.

Горислав Папић