Srbi vole da pricaju o granicama, o mastarijama a ispada da se svi zele udaljiti pa i sami od samih sebe. Ajmo se upitati zasto?
Zasto svi hoce u EU? Pa sigurno ne zato sto je EU simpaticna nekome vec zato jer je 'obecano' uredjenje sistema i bogatije zivljenje.
No sacekajmo - a zasto se niko od nas ne bi dosetio da zapocne jednu istorijsku promenu unutar zemlje ka ORIGINALNOM EKONOMSKOM SISTEMU koji ce nam doneti napredak da se svi koji sada na ovaj i onaj nacin 'beze' od nas - krenu izrazavati 'simpatije' i zelju da nam se pridruze. Moguce je imati 'VELIKU SRBIJU' gde pamet, inteligencija i TOLERANCIJA COVEKA PREMA COVEKU POSTOJI. Ovako - ja, ja, ja protiv.... tamo nekog ne ide. Ne u 21.veku, ne u doba elektronske informacije i ujedinjenja covecanstva u globalno selo. U svojoj kuci valja prvo pospremiti pa onda biti primer komsijama... da nam zavide i zele druzenje sa nama. Nista silom - samo UMOM (ja imam program za resenje, ako nekog zanima, potrazicete jednog dana 'stranku (glupe li reci) COVEKA SRBIJE. Mi smo velik i rasiren narod - nista nas ne ujedinjuje -svi bezimo jedni od drugih - vreme je da nas nasa MATICA SPOJI I UJEDINI U CVRSTU I PONOSNU NACIJU GRADJANA SRBIJE (a ne samo Srba, kapirate).

Što se nisi potpisao sa imenom S T I P A,znaš koji !!!

dobri ljudi tvorci ovog sajta kao buduci sef drzave mogu vam reci da ce gospodin canak ici u zatvor na 75 god zbog otvorenog separatizma a ja sam iz vojvodine tako da nema sta da brinete

08.03.2009
PRESS
BAUK VELIKE SRBIJE
Kako je pitanje razgraničenja unutar Jugoslavije posmatrao četnički ideolog dr Stevan Moljević i da li bi se, da su pobedili četnici, danas zaista graničile Srbija i Slovenija


Bauk Velike Srbije, kojim su komunisti godinama zastrašivali okolne „narode i narodnosti", do danas počinje i završava se čuvenom mapom glavnog četničkog ideologa dr Stevana Moljevića. Savremeni istoričari ocenjuju Moljevićev program kao „vrlo radikalan i stoga dosta nerealan", jer je „izrazio aspiracije da se u srpsku etničku jedinicu uključe i delovi susednih država u kojima žive Srbi". Zato se taj program „mogao sprovesti samo silom", dok je „avnojevsko rešenje nacionalnog pitanja bilo daleko prihvatljivije za druge jugoslovenske narode i nacionalne manjine" (kao da ono nije sprovedeno silom!).
Može se reći da ovakvo mišljenje o Moljeviću danas imaju svi bitni politički faktori u Srbiji. Izuzetak je, naravno, Srpska radikalna stranka, koja ga pominje u kompletu sa zapadnim srpskim granicama na liniji Karlobag - Ogulin - Karlovac - Virovitica, mada on nije tražio baš takvo razgraničenje.
Kako je, najpre, Moljević definisao granice Kraljevine Jugoslavije?
Kada je reč o spoljnim međama, tražio je da se državi priključe delovi severne Albanije, sa izlazom na Jadran, zatim delovi Bugarske (Ćustendil i Vidin), Rumunije (Temišvar), Mađarske (Pečuj i Segedin), Austrije (Koruška) i Italije (Istra i Rijeka).
Kada je reč o srpskoj federalnoj jedinici u okviru Kraljevine Jugoslavije, Moljević je tražio da u nju uđu i Crna Gora, Bosna i Hercegovina, severna Dalmacija sa Zadrom i okolnim ostrvima, južna Dalmacija sa jadranskom obalom od Ploča do ispod Šibenika, srpski deo Like, Banije i Korduna, deo zapadne Slavonije (Pakrac), deo istočne Slavonije (Vukovar, Osijek, Vinkovci) i Baranja, dok bi Dubrovnik imao poseban status.


Velika Srbija na sudu... Stevan Moljević i Draža Mihailović na montiranom procesu u Beogradu 1946. godine, na kojem su defitivno pokopane i osuđene na smrt četnička ideologija dr Stevana Moljevića, kao i projekat Velike Srbije
Za razliku od svojih prethodnika iz doba komunizma, današnji zvanični istoričari tvrde da se četnički pokret u poslednjoj fazi rata odrekao navedenih Moljevićevih predloga. To se navodno desilo na Svetosavskom kongresu, održanom u selu Ba kod Ljiga, od 26. do 28. januara 1944. godine. Oni pišu da je Svetosavska rezolucija, izglasana poslednjeg dana kongresa, bila „fleksibilnija" od Moljevićevog programa, jer u njoj nije bilo „pretenzija da se Srbiji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske i Albanije u kojima žive Srbi". (Unutrašnje razgraničenje na kongresu nije precizirano, sem da se ne priznaje proširenje Banovine Hrvatske iz 1939. godine.)
Kao prvo, istoričari ovde gube iz vida da se u Svetosavskoj rezoluciji govori o granicama Jugoslavije, a ne Srbije. Drugo, u Rezoluciji ipak postoji zahtev da se Kraljevini Jugoslaviji pripoje delovi Mađarske, Rumunije, Bugarske, Albanije, Austrije i Italije, ali oni to jednostavno nisu uočili. Istoričari citiraju deo Rezolucije u kome se traži proširenje države najmanje prema zahtevu delegacije Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Mirovnoj konferenciji održanoj 1919. i 1920. godine u Parizu, ali, tipično za njih, nisu se potrudili da provere kakvi su ti zahtevi bili. Dešavalo se čak da su profesori na univerzitetima hvalili Svetosavsku rezoluciju kao dokaz da ravnogorci „ipak nisu bili toliko ekstremni", kao što se tvrdilo minulih decenija.
HRVATSKO-SLOVENAČKA GRANICA
Hrvatski istoričar dr Jozo Tomašević piše: „Da su pobijedili, četnici bi najverovatnije sproveli svoj raniji program - to jest, definirali bi granice Srbije jednostrano i stavili bi Hrvate i Slovence pred gotov čin, s obzirom na srpsku jedinicu". Ovu konstataciju obara već i sama logika, pošto četnici nikako nisu mogli da definišu granicu srpske federalne jedinice na štetu Slovenije, jer se Srbija i Slovenija ne graniče. Slovenci se u ovom procesu nisu nalazili uz Hrvate, već uz Srbe. Primera radi, komandantu slovenačkih četnika, majoru Karlu Novaku, opovrgavajući jednu klevetu koju su širili klerikalci, Draža je 24. juna 1943. godine pisao: „Iako sam ja Srbin, mi svi radimo za Jugoslaviju i u njoj Veliku Sloveniju". Na Moljevićevoj mapi, Istra i Rijeka priključeni su Sloveniji, a ne Hrvatskoj. Kako je Sloveniji priključena i Štajerska, ona je u ovoj opciji bila veća od Hrvatske. U četničkim redovima i inače se koristio termin „uža Hrvatska", dok su komunisti govorili „uža Srbija".
Dakle, minimalno proširenje države traženo u Parizu, a potom i u Rapalu, posle Prvog svetskog rata, sadržalo je upravo to: zahtev da se Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca pripoje delovi navedenih država. Tako je svima poznata Moljevićeva mapa iz Drugog svetskog rata zapravo Pašićeva mapa nastala posle Prvog svetskog rata. Drugim rečima, ustanove Kraljevine Jugoslavije, a među njima i Svetosavski kongres, samo su poštovale kontinuitet državne politike.
Šef delegacije na Mirovnoj konferenciji u Parizu bio je glavom i bradom Nikola Pašić, koji je u svom timu okupio najeminentnije stručnjake toga doba: Jovana Cvijića (koji je vodio glavnu reč prilikom crtanja mapa), Slobodana Jovanovića, Tihomira Đorđevića, Aleksandra Belića, Stanoja Stanojevića, itd. Glavni hrvatski predstavnik bio je Trumbić, a slovenački Smodlaka. Prema zapisniku sa brojnih sastanaka, hrvatski i slovenački deo delegacije tražio je od Pašića da se odrekne od zahteva za proširenje države na istoku, kako bi se lakše dobila proširenja na zapadu, koja su išla u korist hrvatske i slovenačke federalne jedinice.
Prilikom određivanja novih granica uzimani su u obzir etnički, ekonomski i drugi faktori, ali su teritorije tražene i kao vid ratne odštete. Za svaki svoj zahtev, iznet pred velikim silama, delegacija je imala opširno i dokumentovano obrazloženje. Svoja obrazloženja imale su i delegacije drugih država, a u principu svi su tražili više nego što su očekivali da će dobiti. Razume se, pravo da nešto traže, i da uopšte učestvuju na mirovnim konferencijama, imale su samo države pobedničkog tabora, u koji je Srbija uvela i promovisala i Hrvatsku i Sloveniju. Države gubitničkog tabora postavljale su granice prema sopstvenom nahođenju u periodima svoje nadmoći, na osvojenim teritorijama, a to je bilo dok ratovi nisu okončani (u našem slučaju, od 1915. do 1918. i kasnije od 1941. do 1945).


Pašićeva mapa... Na Mirovnoj konferenciji u Parizu šef naše delegacije Nikola Pašić pojavio se s kartom velike Jugoslavije i velike Srbije unutar nje
Zahtevi Pašićeve, kao ni ostalih delegacija, nisu smatrali ekstremnim, već je to bilo uobičajeno ponašanje u svetu politike. Isti je slučaj i sa Svetosavskom rezolucijom, za koju su glasali predstavnici svih srpskih i slovenačkih parlamentarnih stranaka. Koliko je etiketa „ekstremizam" stvar političkog trenutka najbolje se vidi na primeru unutrašnjih granica. Dok su zapadni saveznici bili na strani jugoslovenske vlade u Londonu i jugoslovenske vojske, odnosno četnika, smatralo se normalnim postavljanje granice srpske federalne jedinice na reci Kupi. U Dražinoj Vrhovnoj komandi čak je bila oformljena komisija za razgraničenje Srba i Hrvata. Šef srpske delegacije bio je dr Stevan Moljević, a hrvatske britanski major Bil Hadson. Moljević i Hadson žestoko su se sukobljavali oko svakog sela u dolini reke Kupe, boreći se da ono „pređe" na ovu ili onu stranu. Sem zapadnih sila, ovakvo razgraničenje podržavali su i domaći anacionalni političari, poput predsednika Demokratske stranke dr Milana Grola. Čak je i dr Ivan Šubašić, predratni ban Banovine Hrvatske, komunistički koncept izdvajanja Makedonije i Crne Gore nazvao „antisrpskim". Prema tome, dok se u to doba ekstremizmom smatralo postavljanje zapadne granice Srbije na Drini - potom, kada su komunisti proglašeni pobednicima i kada im je dozvoljeno da crtaju mape, ekstremnom je proglašena već i pomisao na granice na Kupi.
Miloslav Samadržić

Ja sam da se Srbija vrati u granice iz 814.

http://historymedren.about.com/library/atlas/blatmapeur814.htm

Ne oklevajmo u suprotstavljanju onima koji rade protiv nas i hoce Backu Banat i Srem da odvoje od Srbije. Vratimo sebi dostajanstvo ucvrstimo svoj integritet i identitet poljuljan stalnim napadima na Srbiju spolja i iznutra. Ako sad ne prelomimo i ne suprotstavimo se separatistima, pa sta ce ostati od nas, proguta ce nas depresija i globalizacija. Moji preci su po maticnim knjigama u Vojvodini bar veki po duze od vecine vojvodjanskih separatista. Uostalom falsifikuju argumente uzurpiraju volju gradjana. Ne dozvoljavam da govore u ime moje porodice, ne dozvolite ni vi.

Onomad je Sinisa Kovacevic najgorim uvredama castio seljake sa Tare jer nisu pristali da budu deo nacionalnog emirata, pardon parka pa nas interesuje da li doticni uopste reaguje na problem koji se pojavio tu u njegovom dvoristu ?
Hoce li njegovo imanje u Sremu biti deo novog "nacionalnog parka" pod nazivom Vojvodina?
Buni li se ili ce sebe samog posavetovati isto onako kako je "savetovao" Taru?

pitam se da li ce Srbi iz Vojvodine vec jedom reci ne ovim ociglednim namerama da
se preobrati ono cemu su vekovima tezili nasi slavni preci i da li je moguce da svaka generacija Srba mora da se izjasnjava na referendumu da zive zajedno .
Poruka canku bi trebalo da bude da vise ne lupa gluposti posto do sada nista pametno nije uradio a i nemoze kada nema pameti

Pozdravljam tvorce ovog sajta ,a pozivam moje prijatelje iz Zrenjanina ,prijatelje iz Subotice i prijatelje i poznanike iz Novog Sada da se aktiviraju oko ove problematike ,,statuta Vojvodine,,dok je vakat i dok je vreme .Za Evropu je vec postalo pravilo da izbrisane granice izmedju njihovih drzava uglavnom samo premeste u bivsu Jugoslaviju,a preostali deo duzine po svaku cenu guraju u Srbiju,odnosno sada u Vojvodinu.Nebih to instaliranje novih granica islo tako lako da oko nas i medju nama nisu ,,manuelni radnici,,koji to bez grize savesti odradjuju.APELUJEM na razum zdravih i naprednih ljudi koji cene svoje dostojanstvo,dostojanstvo svog naroda,dostojanstvo svih nacija i nacionalnih manjina koji zive u Vojvodini da se probuide i izadju iz anonimnosti i kazu svoju rec bar ovim putem kao sto ja cinim.EKONOMSKA SAMOSTALNOST VOJVODINE ,,DA,,DRZAVNA SAMOSTALNOST VOJVODINE ,,NIKAD,,to se sve moze resavati kroz regularne drzavne organe Srbije i sadasnje organe Vojvodine.Nijedna drzava nije postala bez mnogo krvi i mnogo mrtvih.Apelujem na ljude koji poznaju istoriju Vojvodine od Jase Tomica pa i pre njega,da tumace svojoj deci i mladjim generacijama bit postanka i opstanka Vojvodine,mislim da ovakva pozicija gledano dosta unapred Vojvodini i celom nasem narodu najbolje odgovara.Vi koji imate 40,50,55,60,65,70 i vise godina imate obavezu da usmerite Vojvodinu ,narod i mladost u pravu buducnost,ato je bditi i opstati u svojoj Vojvodini,svojoj drzavi Srbiji i po potrebi i interesu saradjivati sa Rusijom,Evropom i Amerikom i celim svetom.Zato pitajte svoju decu,odnosno zamolite nekog od mladjih ljudi ili rodbine da vam na kopjuteru napise vase misljenje o ovoj temi,kao sto i ja cinim.Samo jedinstveni mozemo ONEMOGUCITI ovim ,,cankovicima,,kojih je saka i jad da umuknu i da mediji slusaju ,,GLAS NARODA,, Ii da se svaku vece permanentno Canak i svita ,,moraju pojaviti bar na jednoj televiziji u Srbiji,,.Izoluj mo te i takve individue od naroda i od svih medija.HOCU SUTRA DA SE NA OVOM MESTU POJAVI PEDESER/50/OVAKVIH KOMENTARA.HVALA TI CITAOCE OVI H REDOVA ,ali da znas da i ti imas pravo da mene ispravis,jer je ocigledno da sam zaboravio svoje pismo,nije to sitnica,budemo li tako nastavili zaboravicemo i svoju drzavu Srbiju,NE NECEMO ZABORAVITI SVOJ IDENTITET,ISTORIJU,PISMO KULTURU,OTADZBINU,GRANICE JER SAMO TAKO MOZEMO I MORAMO OPSTATI,TO TRAZE NASI PRECI DA PRICAMO NASOJ DECI-cuj mene pesnik........hvala .
.