Умереност није одлика Војвођана, али управо такву оцену добили су аутори предлога статута АП Војводине од Франца Шаусбергера, директора Института европских региона (ИРЕ) из Салцбурга и некадашњег известиоца Комитета региона ЕУ за Западни Балкан. Са садашње позиције шири мисију по земљама које су закорачиле у процес регионализације или то тек намеравају да учине, и свима понавља исто – да тај процес није услов за чланство у ЕУ, већ да он доказано доноси корист и за регионе и за њихове матичне земље.

За потребе међународног скупа „Војводина у процесима европских интеграција и међурегионалне сарадње“, који је у четвртак одржан у Новом Саду, Шаусбергер је припремио опсежну анализу Предлога војвођанског статута - „Нови Статут АП Војводине као допринос Републике Србије на путу ка ЕУ“. Поред осталог, упоредио је захтеве војвођанских власти преточене у тај предлог са примерима широм Европе, али је пажњу поклонио и корпусу, за део овдашње јавности, скандалозно спорних одредби.

- Доношење статута АП Војводине искључиво је унутрашње питање Србије и у том смислу нико не треба да очекује да ће Европска унија изаћи са ставом у којем захтева да тај акт буде усвојен, већ ће у најбољем случају ставити до знања да је процес регионализације користан у процесу приступања ЕУ и проближавању њеним стандардима, напомиње Шаусбергер у разговору за наш лист.

До каквог закључка сте дошли упоређујући предлог војвођанског статута са највишим правним актима региона, првенствено широм ЕУ?
- Предлог статута Војводине упоредио сам са великим бројем што са статутима региона, што са уставима федералних јединица и мој закључак је да је текст који је усвојила војвођанска скупштина прилично умерен. На лествици аката које сам анализирао, војвођански предлог се налази у средини. У њему се предвиђа далеко мање од онога што предвиђају устави региона и федералних јединица у Немачкој, Аустрији и Белгији, чији парламенти имају законодавну власт. Предвиђа мање и од статута италијанских региона. Војвођански статут, по мом суду, није близак Уставу из 1974. године, када је аутономија Војводине, као и Косова, била дефинисана у Уставу Србије и била је значајно шира. После свега, не могу да разумем страх који ваши политичари имају и од статута и од аутономије. Каткад ми се чини да већина критичара статута тај акт није ни прочитала, и да је то оспоравање мотивисано искључиво политичким разлозима. С друге стране, јасно ми је да након искуства са Косовом и Црном Гором, постоји тај резон да је већи степен аутономије заправо корак ка сепаратизму. Међутим, уверен сам да потврђивање статута Војводине гарантује стабилност Србије, док је, у супротном, могућа дестабилизација прилика.

Представништво у Бриселу

Једна од најспорнијих одредби у предлогу војвођанског статута је могућност отварање представништва Покрајине у Бриселу. Шта подстиче регионе да отварају канцеларије у престоници ЕУ?
- Своја представништва у Бриселу имају готово сви региони унутар Европске уније, као и региони чије земље још нису приступиле Унији. Присуство региона у Бриселу, показало се, неопходно је јер се управо ту доносе одлуке које могу бити и те како важне за један регион. Осим за добијање информација из прве руке, присуство у Бриселу омогућава лобирање за интересе региона. Ви, наравно, информације можете да добијете и од националне владе, али оне обично буду недовољне или их прекасно добијете. Зато је важно да сте присутни у Бриселу. Ако неки привредници из вашег региона желе састанак са званичницима ЕУ, то ће најбоље организовати ваше представништво. Знам шта се овој идеји највише замера и зато морам да нагласим да представништва у Бриселу нису дипломатска представништва, нити то могу да буду. Ниједан такав случај није забележен и то из простог разлога јер је оснивање дипломатских представништва искључиво у ингеренцији држава.

У чему би се огледала та дестабилизација?
- У случају да жеље Војвођана буду игнорисане, вероватноћа је да ће тиме бити генерисани радикалнији захтеви у погледу обима војвођанске аутономије, а можда ће они постати чак и сепаратистички. Уосталом, таквих примера имамо широм Европе. Због тога моја порука овдашњим политичарима гласи: не плашите се статута и аутономије, користите шансе које пружа регионализација.

Као последица незадовољства чињеницом да статут још није потврђен, појавила се идеја о томе да би тим питањем требало озбиљније да се позабави ЕУ и да употреби притисак на власти у Београду. Да ли је постоји таква могућност?
- О томе нема ни говора јер је питање статута искључиво унутрашње питање Србије. Међутим, иако то јесте проблем Србије, то је истовремено и проблем који стоји на њеном путу придруживања ЕУ. Наиме, није добро да земља у процесу евроинтеграција има неки унутрашњи проблем. Погледајте случај Хрватске и Словеније. ЕУ сматра да се спор између те две земље тиче само те две земље и да то морају да реше саме. За Хрватску је изузетно важно да реше тај проблем јер би у супротном био значајно отежан њен приступ ЕУ.