Београд - Разлог који је по тумачењу челника Савеза војвођанских Мађара председник Србије Борис Тадић навео као узрок пролонгирања потврде статута и закона о надлежностима Војводине у републичком парламенту, није довољан и разуман, оценио је у изјави за Данас Горан Јешић, функционер Демократске странке и градоначелник општине Инђија.

Он истиче да нема политичког оправдања за неусвајање статута и оцењује одуговлачење демагогијом. Мујо Муковић, потпредседник Санџачке демократске партије, наглашава да таква оправдања говоре о неозбиљности владајуће коалиције. Потпредседник странке Заједно за Шумадије Саша Миленић каже да грађани јужно од Саве и Дунава не треба да споре аутономију Војводине, већ морају да инсистирају да недостатак права остваре у својим регионима.

Како је недавно за Данас изјавио председник посланичке групе мањина у Скупштини Србије и функционер СВМ Балинт Пастор, Борис Тадић је у разговору са председником СВМ Иштваном Пастором, рекао да би пре усвајања статута Покрајине требало објаснити „остатку Србије“ због чега Војводина добија веће надлежности, а други региони не. Међутим, да би се регионима дало право које би, уколико статут ступи на снагу имала Војводина, неопходно је променити Устав.

- Активно сам учествовао у антиуставној кампањи и на крају се испоставило да је референдум на којем је тај срамни документ прошао, био покраден. Дакле, Устав је донесен на покраденом референдуму и то је чињеница. То је најгори документ који је Србија усвојила у скоријој прошлости. Председник није открио ништа ново тиме што је упутио на промену највишег правног акта државе, оцењује Јешић.

Он оспорава и наводне Тадићеве аргументе који би требало да оправдају кашњење за изгласавање статута Покрајине више од осам месеци.

- Ако грађанима који не живе у Војводини треба да се објасни због чега она треба да има аутономију, треба им рећи да читају историју и да се образују у том смислу, а не да им политичари објашњавају разлоге. Ако је неко већи Србин од мене зато што оспорава права која проистичу из статута Војводине, морам да кажем да сам као грађанин Војводине дубоко свестан одакле је потекла сва позитивна историја државе - из Сремских Карловаца где се налази најстарија образовна установа у Србији, каже Горан Јешић.

Сличног је мишљења и Мујо Муковић, потпредседник Санџачке демократске партије која је, такође, члан владајуће коалиције окупљене око ДС. Муковић наглашава да одуговлачење доношења статута говори о неозбиљности владајуће коалиције.

- Неозбиљно је улазити у пројекте па их онда пролонгирати. Владајућа већина је иста на покрајинском као и на републичком нивоу, тако да је немогуће разумно објаснити како је могуће да на једном нивоу не буде проблема у вези са тим документом, а да се на другом тако нагло створи. Претпостављам да су сви учесници у изгласавању статута у покрајинској скупштини знали за шта гласају, каже Муковић. Наш саговорник истиче да СДП подржава најшири облик аутономије Војводине као и да је Устав неопходно мењати.

- Подржавамо иницијативу председника Србије за промену Устава, али за то је потребан дуг процес, а грађани Војводине немају и не би требало да имају разумевања за то, јер је њихова скупштина већ изгласала документ који је усаглашен и са оваквим Уставом. Остатак Србије има право на регионализацију и на тај процес, иако је он стидљиво започет доношењем Закона о регионалном развоју. Децентрализација власти је најбоља брана од сепаратизма, иако се то наводи као страх оних који се противе децентрализованој власти, истиче Муковић.

Он закључује да је бојазан од сепаратизма у Војводини неоснована, будући да већинско становништво чине припадници српске националности, па се то може тумачити као покушај одвајања Срба од Србије.

Потпредседник странке Заједно за Шумадије Саша Миленић каже да грађани Србије, јужно од Саве и Дунава, не треба да споре аутономију Војводине, већ морају да инсистирају да недостатак права у односу на Војвођане, остваре у својим регионима.

- Тадићева изјава припада оном корпусу размишљања којим се заговара ревизија Устава као основног предуслова за регионалну перспективу политике и државе у Србији. Чини ми се да се у овом тренутку за промене Устава које би омогућиле регионализацију Србије експлицитно залажу само Заједно за Шумадију и председник Борис Тадић, који потврђује да регионални статус који имају Војводина кроз Устав и Статут, као и град Београд, кроз Устав и Закон о главном граду, представља асиметрију у односу на остатак Србије, истиче Миленић.

Он истиче да концепт стварне регионализације значи формирање политичких региона, да они буду средњи ниво власти, између локалне самоуправе и државе. А да би региони били део система власти морају да имају и политички капацитет, оличен у регионалном парламенту. Републичка Скупштина би у том случају била дводомна. Чинили би је дом грађана и дом региона, објашњава Миленић концепт странке Заједно за Шумадију.

Есад Џуџевић челник Бошњачке демократске странке, која је у Скупштини у коалицији са Угљаниновом СДА, сматра да је образложење председника правовремено јер, како у изјави за Данас тврди, „Тадића познајем лично 20 година и уверен сам да је његова оцена добронамерна“. Он има разумевања и за одуговлачење доношења статута јер, како каже, потребно је постићи општи друштвени консензус. „Санџак је кроз историју више пута потврђен као аутономна област. Гласови народа из Санџака иду у правцу неопходности што брже децентрализације власти. Жао ми је што наши пријатељи из Војводине морају да буду стрпљиви, али сматрам да је неопходно да сви грађани разумеју и схвате због чега је регионализација добра“, закључује Џуџевић.